Šta je za Elona Maska sloboda govora i da li će se njegova kupovina Twittera osetiti u Srbiji?

Deluje da Masku nije važno na čijoj ste strani ili da li ste na strani na kojoj je on, dok god imate mogućnost da kažete ono što vi mislite - naravno dok god je to u okviru zakona

Elon Mask je tvrdio da kupuje Twitter kako bi zaštitio slobodu govora. Ali šta Mask podrazumeva pod “slobodnom govora”? Milijarder je na ovo pitanje dao pomalo nejasan odgovor u utorak, dan nakon što je postigao dogovor o kupovini Twittera za 44 milijarde dolara.

Maskova izjava, koju je izdvojio na svom Twitter profilu, kaže sledeće:

“Pod "slobodom govora" jednostavno mislim na ono što je u sklopu zakona. Ja sam protiv cenzure koja prevazilazi zakon. Ako ljudi žele manje slobode govora, tražiće od svoje vlade da donese takve zakone. Prema tome, sve mimo zakona je u suprotnosti sa voljom naroda.”

Američki ugao i Prvi amandman

Postoji više načina da se protumači Maskova izjava kada se sagleda zakon SAD-a, posebno Prvi amandman. Jedno tumačenje je da Mask ne uopšte ne mora da menja Twitter da bi sprečio “cenzuru koja ide daleko van granica zakona”.

Američki Prvi amandman kaže da “Kongres neće doneti zakon... kojim bi se ograničila sloboda govora, ili štampe; ili pravo ljudi da se mirno okupljaju…“.

Ova formulacija sprečava tamošnju vladu da ograniči slobodu govora, ali su sudovi presudili da to ne sprečava privatne kompanije da je ograničavaju.

U stvari, ustanovljeno je da privatne kompanije poput Twittera imaju pravo na osnovu Prvog amandmana da moderiraju sadržaj kako žele. I Florida i Teksas pokušali su da donesu zakone koji bi naterali društvene mreže kao što su Twitter i Facebook da smanje moderiranje sadržaja.

Međutim, sudije su sprečile oba državna zakona da stupe na snagu, presudivši da takvi zakoni krše prava kompanija da moderiraju svoje platforme - opet prema Prvom amandmanu.

Zakoni o slobodi govora se veoma razlikuju od zemlje do zemlje

Dakle, Twitter-ovo moderiranje sadržaja — uključujući ograničavanje tvitova i zabranu određenih naloga — već se “poklapa sa zakonom” o slobodi govora u SAD-u. Ali čini se da Mask misli da je moderiranje sadržaja na Twitteru često kršenje slobode govora.

Njegova izjava da bi sloboda govora na Twitteru trebalo da se “podudara sa zakonom” možda znači da on misli da Twitter — poput američkog Kongresa — ne bi trebalo da nameće pravila i politike za koje Mask smatra da su “cenzura”.

Čini se da Mask želi slobodu govora koja prevazilazi ono što američki zakon zahteva.

Milijarder bi mogao da postigne svoj cilj promenom Twitter-ove politike o tome koje vrste sadržaja su zabranjene i promenom algoritama koje Twitter koristi da promoviše ili ograniči vidljivost određenih tvitova.

Naravno, zakoni o slobodi govora se razlikuju od zemlje do zemlje, a SAD su značajne po tome što nemaju mnogo ograničenja koje vlada nameće ljudima koji žele da kažu ono što misle.

Twitter se suočava sa različitim zakonima širom sveta — Kina blokira Twitter, na primer. U Evropi, Twitter će se suočiti sa novim skupom pravila o moderiranju nelegalnog i štetnog sadržaja.

Maskova izjava da “ako ljudi žele manje slobode govora, tražiće od vlade da donese takve zakone“ ne odgovara stvarnosti zemalja koje nameću značajna ograničenja slobodi govora. Represivne vlade koje u velikoj meri ograničavaju govor generalno to ne čine jer ljudi kojima vladaju “traže od vlade da donese takve zakone”.

Mask je nedavno nagovestio da će prkositi vladama koje zahtevaju takva ograničenja, napisavši da su “neke vlade (ne Ukrajina) tražile da Starlink blokira ruske izvore vesti. Nećemo to učiniti pa makar nam prislonili pištolj na glavu. Žao nam je što sam apsolutista slobode govora”.

“Apsolutista slobode govora” je možda i ključna fraza u celoj ovoj priči. Deluje da Mask želi da omogući svima, u kojoj god zemlji se nalaze da imaju potpunu slobodu govora - dok god je ona u skladu sa zakonom.

A ipak, ostaje pitanje, šta je sa zemljama gde je sloboda govora praktično ograničena zakonom? To sigurno ostaje da vidimo.

Sloboda izražavanja u Srbiji podleže nekim ograničenjima, pošto iskazivanjem mišljenja u bilo kom vidu medijske komunikacije može povrediti prava i interese drugih. Zato je Ustavom određeno da se zakonom mogu predvideti njena supstanciona i konkordancijalna ograničenja.

“Jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje. Sloboda izražavanja može se zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije”, piše u Ustavu.

Ono što bi moglo da se promeni je da će ljudi moći da iznesu svoje mišljenje o raznim geopolitičkim ili ratnim pitanjima, posebno imajući u vidu trenutnu situaciju u Ukrajini.

Mnogi nalozi i korisnici su “ugušeni” jer njihovo mišljenje možda nije u skladu sa narativom Zapada.

Deluje da Masku nije važno na čijoj se strani ili da li ste na strani na kojoj je on, dok god imate mogućnost da kažete ono što vi mislite - naravno dok god je to u okviru zakona.

Maskova kupovina Twittera, ipak, još nije završena. Koje sve tačno promene milijarder planira da uvede ostaje da vidimo. Bezbedno je reći da kakve god one bile, osetiće se i kod nas.

(Telegraf.rs)