Evropa odlučila, obuzdaće tehnološke gigante: Google, Meta i drugi da odaju tajne svojih algoritama i još toga

Ovo su zakonske obaveze koje očekuju tehnološke kompanije

Nakon višesatnih pregovora, usaglašeni su uslovi za Zakona o digitalnim uslugama, ili DSA, koji će primorati tehnološke kompanije da preuzmu veću odgovornost za sadržaj koji se pojavljuje na njihovim platformama.

Nove obaveze uključuju brže uklanjanje nelegalnog sadržaja i robe, objašnjavanje korisnicima i istraživačima kako funkcionišu njihovi algoritmi i preduzimanje strožih mera za širenje dezinformacija.

Kompanije se suočavaju sa kaznama do šest odsto godišnjeg prometa zbog nepoštovanja propisa.

"DSA će unaprediti osnovna pravila za sve online usluge u EU", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

"To daje praktičan efekat principu da ono što je nelegalno van mreže, treba da bude nelegalno i na mreži. Što je veća veličina, veće su i odgovornosti platformi."

Margaret Vestager, evropska komesarka za konkurenciju koja je predvodila većinu tehnološke regulative, rekla je da će taj akt "osigurati da platforme budu odgovorne za rizike koje njihove usluge mogu predstavljati za društvo i građane", prenosi The Verge.

DSA ne treba mešati sa DMA ili Zakonom o digitalnim tržištima, koji je dogovoren u martu. Oba akta utiču na svet tehnologije, ali DMA se fokusira na stvaranje jednakih uslova između preduzeća, dok se DSA bavi načinom na koji kompanije kontrolišu sadržaj na svojim platformama.

DSA će stoga verovatno imati neposredniji uticaj na korisnike interneta.

Iako se zakonodavstvo odnosi samo na građane EU, efekat ovih zakona će se sigurno osetiti i u drugim delovima sveta. Globalne tehnološke kompanije mogu odlučiti da je isplativije primeniti jedinstvenu strategiju za sadržaj i uzeti relativno stroge propise EU kao merilo.

Zakonodavci u SAD-u koji žele da obuzdaju Big Tech svojim sopstvenim propisima, već su počeli da traže inspiraciju u pravilima EU.

Zakonske obaveze koje očekuju tehnološke kompanije

DSA tek treba da bude objavljen, ali su Evropski parlament i Evropska komisija detaljno navode niz obaveza:

• Zabranjeno je ciljano oglašavanje zasnovano na religiji, seksualnoj orijentaciji ili etničkoj pripadnosti pojedinca.
• Ni maloletna lica ne mogu biti predmet ciljanog oglašavanja.
• "Dark patterns" – zbunjujući ili obmanjujući korisnički interfejs dizajnirani da usmere korisnike da donesu određene izbore biće zabranjeni. EU kaže da bi, po pravilu, otkazivanje pretplate trebalo da bude lako kao i prijavljivanje za njih.
• Velike online platforme kao što je Facebook moraće da učine rad svojih algoritama za transparentnim za korisnike. Korisnicima takođe treba ponuditi sistem preporuka „koji nije zasnovan na profilisanju“. U slučaju Instagram-a, to bi značilo hronološki feed (kao što je nedavno uveden).
• Usluge hostovanja i online platforme moraće jasno da objasne zašto su uklonile nezakonit sadržaj, kao i da daju korisnicima mogućnost da se žale na takva uklanjanja. Međutim sam DSA, ne definiše koji je sadržaj nezakonit i to prepušta pojedinačnim zemljama.
• Najveće online platforme će morati da obezbede ključne podatke istraživačima kako bi "pružili bolji uvid u to kako se rizici na mreži razvijaju".
• Platforme za e-trgovinu moraju da čuvaju osnovne informacije o trgovcima na svojoj platformi kako bi se pronašli pojedinci koji prodaju ilegalnu robu ili usluge.
• Takođe, velike platforme će morati da uvedu nove strategije za suočavanje sa dezinformacijama tokom kriza (odredba inspirisana nedavnom invazijom na Ukrajinu).

DSA će, kao i DMA, praviti razliku između tehnoloških kompanija različitih veličina, stavljajući veće obaveze na veće kompanije. Najveće kompanije su one sa najmanje 45 miliona korisnika u EU.

Tako da će kompanije poput Mete i Google-a suočiti se sa najvećom kontrolom. Ove tehnološke kompanije su snažno lobirale protiv odredbi zakona DSA, posebno onih koji se odnose na ciljano oglašavanje i predaju podataka spoljnim istraživačima.

Iako su zemlje članice EU sada usaglasile široke uslove DSA, još uvek treba dovršiti pravni jezik i zvanično izglasati akt. Međutim, ovaj poslednji korak se u ovom trenutku smatra formalnošću.

Pravila će se primenjivati na sve kompanije 15 meseci nakon što zakon bude izglasan, odnosno od 1. januara 2024. godine.

(Telegraf.rs)