Twitter botovi su pomogli da se izgradi kult Elona Maska i Tesle. Ali ko te botove stvara?

Na tržištu koje je zaljubljeno u “mim deonice”, seksi narativ se pokazao daleko isplativijim od bilo kakve finansijske analize

Početkom novembra 2013. godine, vesti koje su se ticale kompanije Tesla nisu bile baš najbolje. Niz izveštaja je dokumentovao slučajeve požara u Modelu S, što je dovelo do pada cena akcija proizvođača električnih automobila.

Zatim, 7. novembra uveče, u roku od 75 minuta, osam automatizovanih Twitter naloga je “oživelo” i počelo da objavljuje pozitivne stvari o Tesli.

Tokom narednih sedam godina, ovi nalozi objaviće više od 30.000 takvih tvitova.

Sa više od 500 miliona tvitova koji se dnevno šalju, taj broj nije ništa više no kap vode u okeanu. Barem tako deluje na prvi pogled.

Međutim, preliminarno istraživanje Dejvida A. Kirša, profesora na poslovnoj školi Robert H. Smit Univerziteta Merilend, zaključuje da je aktivnost ove vrste takozvanih “botova” igrala značajnu ulogu u narativu o “deonicama budućnosti” koji je podigao Teslinu tržišnu vrednost na visine veće nego što bi bilo koja tradicionalna finansijska analiza mogla da opravda.

Na tržištu koje je zaljubljeno u “mim deonice”, seksi narativ se pokazao daleko isplativijim od bilo kakve finansijske analize, rekao je Kirš za LA Times.

“Narativ o Tesli je izuzetno moćan”, dodaje Kirš. Uprkos činjenici da je kompanija nekoliko puta bila na rubu bankrota, vizija poslovnog preduzeća koje spašava planetu i dominira svetom omogućilo je izvršnom direktoru Elonu Masku da “nastavi da prodaje deonice javnosti kako bi taj rast podstakao”.

Da li su ovi Twitter botovi namerno programirani da manipulišu trgovanjem akcijama jedno je od pitanja na koje Kirš i njegov istraživački asistent Mošen Čuduri pokušavaju da odgovore.

Njihova istraga dolazi nakon što je Mask signalizirao nameru da iskoriste svoje bogatstvo i astronomski broj pratilaca na Twitter-u kako bi uticao na budući pravac i politke platforme.

Nakon što je prošlog meseca postao najveći akcionar ove društvene mreže, kontroverzni milijarder je najavio i da želi da je kupi u potpunosti.

Mask je Twitter fenomen, koji stalno objavljuje tvitove za svojih 80 miliona pratilaca koji su često nečuveni, ponekad detinjasti, ali isto tako često i utiču na berzu, posebno kada se govori o kriptovalutama.

On je izmirio optužbe za prevaru sa američkom Komisijom za hartije od vrednosti 2018. jer je navodno prevario investitore da poveruju da ima dogovor da Teslu učini privatnom kompanijom, a on to nije učinio.

Sada pokušava da poništi taj sporazum na sudovima.

Twitter bot je lažni nalog, programiran da pretražuje sajt u potrazi za određenim objavama ili vestima i odgovara relevantnim, unapred programiranim tvitovima.

Botovi se takođe mogu programirati da šalju gadne ili preteće poruke kritičarima neke kompanije.

Kirš i Čuduri su prikupili i pregledali tvitove u vezi sa Teslom od 2010. godine, kada je kompanija izašla na tržište, do kraja 2020.

Tokom tog perioda, kompanija Tesla je izgubila akumuliranih 5,7 milijardi dolara, čak i kada su njene akcije porasle, a Mask postao jedan od najbogatijih ljudi na planeti.

Koristeći softverski program pod nazivom Botometer koji istraživači društvenih medija koriste da razlikuju botovske naloge od pravih “ljudskih” naloga, par je otkrio da je petina tvitova o Tesli generisana botovima.

To nije previše čudno, posmatrajući i Amazon i Apple, ali Tesla botovi su imali tendenciju da guraju berzu i tehnološke deonice uopšte, bez fokusiranja na bilo koji poseban narativ o kompanijama.

Iako bilo kakva direktna veza između Twitter botova i cena akcija tek treba da bude utvrđena, istraživači su pronašli dovoljno “dima” da održe svoj projekat.

Kirš i Čuduri su pratili 186 botova povezanih sa Teslom i otkrili su da su akcije kompanije nakon pokretanja svakog od njih porasle za više od 2%. Dok je Teslina tržišna vrednost tokom godina rasla, cena akcija je imala dramatične uspone i padove. U vreme stvaranja tih botova, javljao sam oštar rast vrednosti akcija, a van tih perioda trgovanje je bilo daleko nestabilnije, rekao je Čuduri.

Ono što još uvek ne znaju: Ko je tačno kreirao te botove? Da li je u pitanju Tesla ili neki entiteti koji imaju finansijski interes u kompaniji?

Twitter botovi su mnogo puta kreirani u ime drugih kompanija, otkrili su istraživači, ali njihov sadržaj obično bude ono što su oni nazvali “generičkim” marketinškim sadržajem.

Bez obzira na uticaj botova na cene akcija, kaže Kirš, kampanja sa botovima predstavlja novi oblik distribucije korporativnog sadržaja, ili, kako on to naziva, “kompjuterizovano širenje propagande”.

“Ova kompjuterizovana propaganda je možda zaštitila Teslu od novih kritičara i ublažio pad vrednosti akcija, a pojačao “pro-Tesla raspoloženje” u periodu nakon što je Tesla izašla na berzu, pa do 2020. godine”, stoji u radu koji istraživači planiraju da predstave na Međunarodnom simpozijumu električnih vozila u Oslu, koji se održava uglavnom u junu.

(Telegraf.rs)