Kako je nastajala Wikipedia: Šta o tome kaže sama enciklopedija, najveća u istoriji čovečanstva

Danas svima na svetu dobro znani besplatni izvor celokupnog ljudskog znanja akumuliranog u poslednjih nekoliko milenijuma, počeo je skromno i gotovo slučajno. Nije još bila ni pokrenuta, a već se „Vikipedija” morala suočiti sa snažnim otporom akademaca koji su radili na projektu „Nupedija”, kojeg je ona isprva bila deo

Dalek je put prešla „Vikipedija” u ovih dvadeset godina svog postojanja. Od opskurnog projekta osnovanog i podržanog od strane zanesenjaka i idealista, preko najveće enciklopedije u istoriji sveta (što je postala 2007), do svima na planeti dobro poznatog besplatnog izvora celokupnog ljudskog znanja akumuliranog u poslednjih nekoliko milenijuma.

Koliko je „Vikipedija” osporavana od strane ljudi koji ne znaju kako se ona pravilno koristi, onih koji se tokom svog obrazovanja nisu naučili kritičkom čitanju tekstova — prvo pravilo korišćenja „Vikipedije”: proverite izvor za svaku tvrdnju, prvo, da li uopšte postoji, a onda, koji je to izvor i koliko je pouzdan — o tome ne vredi ni pričati.

Preporučujemo

No ni o tome, koliko je „Vikipedija” značajna za savremeni svet — jedan je od najposećenih veb-sajtova uopšte — takođe ne vredi pričati. To bi trebalo svima da bude jasno. Kome nije, neka se preispita.

Ali, kako je „Vikipedija” nastala i kakvi su njeni počeci, s tim javnost nije baš dobro upoznata, ne samo kod nas, nego uopšte. Budući da srpski članak „Istorija Vikipedije” na „Vikipediji” nije preterano obiman, i to najblaže rečeno, prenećemo vam prevod najrelevantnijih izvoda iz članka s njene glavne i daleko najveće, engleske verzije.

„Koncept skupljanja svetskog znanja na jedno mesto seže do antičkih biblioteka u Aleksandiji i Pergamu, ali moderni koncept široko distribuirane štampane enciklopedije za opštu upotrebu potiče od Denija Didroa i 18-vekovnih francuskih enciklopedista.

[...]

Napredak informacionih tehnologija krajem 20. veka doveo je do izmene enciklopedijske forme. Dok su prethodne enciklopedije, pre svega ’Enciklopedija Britanika’, bile u knjiškom formatu, ’Majkrosoftova’ ’Enkarta’, izdata 1993., bila je dostupna na CD-romu i hiperlinkovana.

Razvoj veba doveo je do mnogih pokušaja razvoja projekata internetskih enciklopedija. Rani predlog za onlajn-enciklopediju bila je ’Interpedija’ iz 1993. od strane Rika Gejtsa; ovaj projekat je zamro pre nego što je generisan bilo kakav enciklopedijski sadržaj.

Proponent slobodnog softvera Ričard Stolman je 1999. opisao je korisnost ’Slobodne univerzalne enciklopedije i izvora za učenje’. Njegov objavljeni spis ’cilja da izloži šta slobodna enciklopedija mora da radi, kakve slobode treba da pruži javnosti, i kako možemo početi da je razvijamo’.

[...]

Suosnivač ’Vikipedije’ Džimi Vels izjavio je, da začetak koncepta ’Vikipedije’, za njega, seže do vremena kada je bio student završne godine na Univerzitetu Indijane, gde je bio impresioniran uspesima pokreta za otvoreni kod (open-source movement; prim. nov.) i gde je „GNU manifest” Ričarda Stolmana, koji je promovisao slobodni softver i kolaborativnu ekonomiju, našao krajnje interesantnim.

U to vreme, Vels je studirao finansije i bio zaintrigiran pobudama tako velikog broja ljudi koji su volonterski doprinosili kreiranju slobodnog softvera, s brojnim primerima dobijanja odličnih rezultata.

’Vikipedija’ je prvobitno osmišljena kao projekat-hranilica za ’Nupediju’, koju je takođe osnovao Vels (9. marta 2000.; prim. nov.), koja je bila raniji projekat slobodne onlajn-enciklopedije, na kojoj su volonterski radili zaposlenici u ’Bomisu’, kompaniji za onlajn-advertajzing u vlasništvu Džimija Velsa, Tima Šela i Majkla Dejvisa.

‘Nupedija’ je bila zasnovana na korišćenju visokokvalifikovanih saradnika-volontera i imala je razrađeni proces stručne recenzije u više koraka.

Uprkos mejling-listi zainteresovanih urednika, i prisustvu stalnog zaposlenog glavnog urednika, Larija Sangera, studenta završne godine filozofije kojeg je zaposlio Vels, pisanje sadržanje za ’Nupediju’ išlo je jako sporo, sa samo 12 članaka napisanih tokom prve godine.

Vels i Sanger su diskutovali o različitim načinima da se ubrza proces stvaranja sadržaja. Ideja za dopunski projekat baziran na vikiju, došla je iz razgovara Sangera i Bena Kovica.

Ben Kovic je bio kompjuterski programer i regularni član revolucionarnog vikija ’VikiVikiVeb’. On je Sangeru objasnio šta je viki, što je u to vreme bio koncept koji nije bilo lako razumeti, tokom jedne večere u utorak 2. januara 2001.

Vels je isprva tvrdio, oktobra 2001., da je ’Lari imao ideju da iskoriste viki-softver’, mada je kasnije, decembra 2005., izjavio da ga je Džeremi Rozenfeld, zaposlenik ’Bomisa’, upoznao s konceptom.

Sanger je smatrao da bi viki bila dobra platforma za korišćenje, i predložio je na mejling-listi ’Nupedije’ da se viki utemeljen na sistemu ’UseModWiki’ uspostavi kao ’hranilica’ za ’Nupediju’ [...] Vels je napravio jedan [viki] i objavio ga u sredu 10. januara 2001.

Postojao je snažan otpor urednika i recenzenata ’Nupedije’ prema ideji udruživanja sa vikijevskim sajtom. Sanger je predložio da se novom projektu da drugačije ime, ’Wikipedia’, pa je ’Vikipedija’ uskoro pokrenuta na vlastitom domenu, ’wikipedia.com’, u ponedeljak 15. januara 2001.

Protok i serveri (locirani u San Dijegu) korišćeni za ove prvobitne projekte bili su donirani od strane ’Bomisa’. Mnogi bivši zaposlenici ’Bomisa’ kasnije su doprinosili sadržaju na enciklopediji; posebno Tim Šel, suosnivač i kasnije generalni direktor ’Bomisa’, te programer Džejson Riči.

Vels je decembra 2008. izjavio da je on načinio prvo redigovanje, test-redigovanje s tekstom ’Hello, World!’, ali to redigovanje moglo je biti na staroj verziji ’Vikipedije’ koja je uskoro obrisana i zamenjena novom (pogledajte ovde; prim. nov).

[...]

Dugo se verovalo da su prva redigovanja na ’Vikipediji’ izgubljena, pošto je originalni softver ’UseModWiki’ brisao podatke starije od mesec dana. U utorak 14. decembra 2010. programer Tim Starling pronašao je bekapove na sajtu ’SourceForge’ na kojem se nalazila svaka izmena učinjenja na ’Vikipediji’ od njenog osnivanja januara 2001. do 17. avgusta 2001.

To je pokazalo da je prvo redigovanje izvršeno na glavnoj stranici 15. januara 2001., i da je pisalo: ’Ovo je nova WikiPedia’. To redigovanje je uvezeno 2019. i može se pronaći ovde.

[...]

Postojanje projekta je 17. januara 2001. na mejling listi ’Nupedije’ zvanično objavljeno i učinjen je apel volonterima da se uključe u stvaranje sadržaja.

[...]

Projekat je dobio mnoštvo novih dobrovoljaca nakon što je pomenut na sajtu ’Slashdot’ jula 2001., nakon što je u martu dvaput pomenut od strane manjih sajtova. Potom je 25. jula istaknuta u priči na sajtu ’Kuro5hin’ koji se bavio tehnologijom i kulturom.

Između ovih, relativno brzih priliva saobraćaja, postojao je i ravnomeran priliv saobraćaja s drugih izvora, posebno ’Gugla’, koji je sam svakodnevno dovodio stotine novih posetilaca. Prvi mejnstrimovski medij koji se njim bavio bio je ’Njujork tajms’ 20. septembra 2001.

Projekat je svoj 1000. članak dobio već oko ponedeljka 12. februara 2001., da bi brojku od 10.000 članaka dostigao oko 7. septembra. Tokom svoje prve godine postojanja, napravljeno je više od 20.000 enciklopedijskih unosa — brzinom od preko 1.500 članaka mesečno. U petak 30. avgusta 2002., broj članaka dosegao je 40.000.”

Ovde bismo stali, jer to pokriva priču o ranim počecima Vikipedije.

Za kraj bismo dodali, da je srpska verzija najavljena već krajem te godine, istovremeno s afrikanerskom i norveškom, nedugo nakon što je napravljena nemačka, katalonska (koja je mesecima bila najveća posle engleske), japanska, francuska, kineska, holandska, esperantska, hebrejska, italijanska, portugalska, ruska, španska i švedska.

Dakle, može se reći da je naša verzija bila među prvima, u vrlo probranom društvu najvećih svetskih jezika.

Međutim, isprva je naša Vikipedija zapravo bila srpsko-hrvatska verzija, i tek je 16. februara 2003. podeljena na srpsku i hrvatsku. Par meseci ranije, izdvojena je bošnjačka, koja se po veličini, u trenutku pisanja ovog teksta, nalazi na nezavidnom 74. mestu u svetu sa 85.326 članaka, tri hiljade više od albanske koja je najmanja na Balkanu.

Srpsko-hrvatska verzija i dalje postoji, mada je jedno vreme bila zaključana zbog neaktivnosti. Obično se hrani sadržajem sa srpske i hrvatske.

Danas je naša verzija, sa 644.388 članaka (u trenutku pisanja ovih redova), najveća, ne samo među južnoslovenskim jezicima, nego na čitavom Balkanu (veća čak i od turske) i uopšte u celom našem okruženju (veća od mađarske), te 21. u svetu po veličini.

Nadmeće se srpska Vikipedija s katalonskom, koja trenutno ima oko 30.000 članaka više (ovde možete pratiti tabelu uživo). Najbliža južnoslovenska, ona hrvatska, ima čak oko 400.000 članaka manje. A ako je u nečemu normalno nadmetati se sa svojim okruženjem, onda je to u nauci, kulturi i obrazovanju.

(Telegraf.rs/P.L.)