Internet je prepun budalaština, zato ne verujte u sve što pročitate o korona virusu!

A ponekad se i zapitajte i šta to što vi možete uraditi kako biste sprečili širenje netačnih informacija?

Dezinformacije o korona virusu šire se internetom velikom brzinom, pa stručnjaci pozivaju javnost da praktikuje "informativnu higijenu", piše BBC.

Šta to što vi možete uraditi kako biste sprečili širenje netačnih informacija?

Preporučujemo

Stanite i razmislite

Želite da pomognete porodici i prijateljima i držite ih na sigurnom. Dakle, kada primate neki novi savet, bilo putem imejla, WhatsApp-a, Facebook-a ili Tvitera, lako ga možete proslediti drugima.

Ali, stručnjaci kažu da je prva stvar koju treba da uradite kako biste zaustavili širenje dezinformacija, da stanete i razmislite. Ukoliko imate bilo kakve sumnje, zaustavite se i proverite dalje.

Proverite svoj izvor

Pre nego što prosledite informacije, postavite neka osnovna pitanja, poput toga odakle one dolaze. Nije pouzdan izvor ukoliko je to "prijatelj prijatelja" ili "prijatelj kolege moje tetke".

- Najpouzdaniji izvori informacija su zvanična zdravstvena tela, poput Svetske zdravstvene organizacije ili Centara za kontrolu i prevenciju bolesti u SAD - kaže Kler Majln, zamenica urednika u britanskoj organizaciji koja se bavi proverom činjenica - Full Fact.

Stručnjaci nisu nepogrešivi, ali su dosta pouzdaniji od nečijih dalekih rođaka na WhatsApp-u.

Da li bi moglo da bude netačno?

Izgledi mogu biti varljivi, pa je na internetu moguće je lažno predstaviti razne zvaničnike. Snimci sa ekrana takođe mogu biti promenjeni kako bi izgledali kao da je informacija došla od proverenog javnog tela.

Proverite poznate i verifikovane naloge i sajtove. Ukoliko ne možete lako da nađete informaciju, može biti lažna. A ako objava, video ili veza izgledaju sumnjivo, onda verovatno to i jesu.

Niste sigurni da li je tačno? Ne delite!

Nemojte deliti stvari "za svaki slučaj", jer bi mogle biti istinite. Ovime možete postići više lošeg nego dobrog.

Često objavljujemo stvari sa mesta za koja znamo da li tamo ima stručnjaka, poput lekara ili medicinskih stručnjaka. To bi trebalo da bude ok, ali budite sigurni u vezi svojih sumnji. I dobro pazite, ta fotografija ili tekst koje delite, kasnije mogu biti izvađeni iz konteksta.

Proverite svaku činjenicu zasebno

Postoji glasovna poruka koja je kružila WhatsApp-om. Osoba koja govori u toj poruci kaže da je prenela savet od "kolege koji ima prijatelja koji radi u bolnici". Ona je prosleđena desetinama ljudi širom sveta. Ali, to je kombinacija tačnih i netačnih saveta.

Kada vam se pošalju duge liste saveta, lako je poverovati u sve u njima, samo zato što znate da su određene činjenice (poput saveta o pranju ruku) u njima tačne. Ali, to nije uvek slučaj.

Pazite na emocionalne objave

To su stvari koje nas čine uplašenim, ljutim, anksioznim ili radosnim i koje imaju tendenciju da postanu viralne.

- Strah je jedan od najvećih pokretača koji dezinformacijama omogućava da putuju dalje - kaže Kleri Vordl, iz organizacije First Draft, koja pomaže novinarima da se izbore sa dezinformacijama na internetu. Pozivi da se nešto hitno preduzme osmišljeni su da bi podigli anksioznost i zato budite pažljivi.

- Ljudi žele da pomognu svojim voljenima da ostanu bezbedni, pa kada vide "Saveti za sprečavanje virusa" ili "Uzimajte ovu zdravu namirnicu", žele da urade sve što mogu kako bi pomogli - kaže ona.

Mislite o pristrasnosti

Da li delite nešto zato što mislite da je istina ili zato što se slažete sa tim?

Karl Miler, direktor istraživač Centra za analizu društvenih mreža, kaže da radije delimo objave koje podržavaju naša lična uverenja.

- Kada ljutito klimnemo glavom, tada smo najranjiviji. To je trenutak kada bi trebalo da usporimo sa svime što radimo onlajn - zaključuje on.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta: https://www.telegraf.rs/covid-19

(Telegraf.rs/B.K.)