Da li smo lenji ili su pravila kompanija kao što je Facebook zaista toliko komplikovana? I šta je najgore što može da se desi ako samo kliknemo da ih prihvatamo?
Da li su pravila korišćenja tu da nas zaštite, ili samo da nam zamažu oči?
Velike tehnološke i medijske kuće veliku pažnju pridaju svojim pravilima korišćenja koje većina korisnika ni ne pročita.
Veliki razlog za to jeste činjenica da su ona vrlo često nerazumljiva i komplikovana, a mnoge kompanije iza njih bukvalno kriju "opravdanje" da sakupljaju i prodaju vaše lične podatke.
Tržište podataka postalo je motor koji pokreće internet, a pravila korišćenja sa kojima se gotovo bez gledanja slažemo, iako ih uopšte ne razumeju, predstavljaju gorivo,
Zato su novinari NyTimesa odlučili da detealjno pregledaju pravila korišćenja velikih tehnoloških kompanija kako bi utvrdili da li su ona zaista toliko komplikovana, ili smo mi samo lenji.
Primera radi, za čitanje pravila korišćenja Facebooka potrebno je 18 minuta - malo iznad proseka testiranih kompanija.
Novinari su potom testirali i koliko je lako razumeti pravila ponašanja uz pomoć softvera koji meri kompleksnost teksta i težinu korišćenog rečnika.
Kako bi bili uspešni na fakultetu, ljudi bi trebalo da razumeju tekst koji ima skor od 1300.
Ljudi koji se bave profesijama kao što su advokatura i medicina bi trebalo da razumeju materijal koji ima skor od 1440, dok se od dece u gimnaziji očekuje da razumeju tekst koji ima skor od 1050.
Mnoga pravila korišćenja ostvarila su znatno veći skor.
Zapravo, veliki broj tekstova premašivao je nivo čitanja koji mnogi imaju na fakultetu, a to je zabrinjavajuće jer veliki broj korisnika društvenim mreža, primera radi, čine tinejdžeri.
Drugim rečima, mnogi od nas se slažu sa sadržajem koji ne pročitaju, ili uopšte ne razumeju.
Opet, postoje i izuzeci.
BBC ima potpuno razumljiva pravila korišćenja koja su napisana uz pomoć kratkih izjavnih rečenica i razumljivog jezika.
Evo kako izgleda pasus koji se tiče sakupljanja i čuvanja ličnih podataka korisnika:
- Moramo da imamo validan razlog da koristimo vaše lične podatke. Ponekada ćemo tražiti vašu dozvolu kako bismo uradili nešto, kao kada se prijavite na neki mejl. U drugim situacijama, kada je razumno da od nas očekujete da koristimo vaše lične podatke, nećemo tražiti dozvolu, ali samo kada zakon kaže da je to u redu i u skladu sa pravima koja imate.
Politika poznatog sajta za iznajmljivanje Airbnb je potpuna suprotnost. Pravila korišćenja su puna dugih, žargonskih rečenica koje maskiraju ono što kompanija radi i pružaju zaklon za korišćenje podataka na razne načine.
Brojni izrazi podložni su različitim interpretacijama ako bi Airbnb imao prostor da brani način na koji koristi podatke korisnika u slučaju da ga neko tuži, a koje ujedno korisnicima otežavaju da shvate šta se tačno radi sa njihovim podacima.
Doduše, stvari nisu uvek tako loše. Googleova pravila korišćenja su evoluirala u proteklih 20 godina. Nekada je bilo potrebno 2 minuta za njihovo čitanje, a danas je potrebno da izdvojimo preko pola sata.
Uprkos brojnim zakonskim regulativama i pravilima koja zahtevaju da pravila korišćenja budu jasna, brojne kompanije i dalje pokušavaju na sve načine da zamaskiraju svoje delovanje.
A u najvećem broju slučajeva prave ih advokati za druge advokate i nikada nije zamišljeno da taj tekst bude razumljiv običnim ljudima.
I sve dok ne nađemo adekvatnu zamenu za ove prakse, uvek bi na umu trebalo da imamo činjenicu da nas neko uvek posmatra.
(Telegraf.rs)