Vaš telefon stalno prisluškuje svaku reč koju izgovorite, a to je na svojoj koži osetila i naša poznata pevačica - i ostala užasnuta

Ovo je na svojoj koži osetila i naša poznata pevačica Ana Štajdohar

Ako ste ikada sedeli u svom omiljenom kafiću, ili bilo gde drugde u Srbiji, i pričali o nečemu šta planirate da uradite, godišnjem odmoru ili stvari koju želite da kupite, a nakon toga gotovo istog trenutka na Facebooku dobili reklamu baš u vezi sa nekom od ovih stvari, ne niste paranoični, telefon vas zaista prisluškuje.

Zapravo, vaš telefon vas svakodnevno prisluškuje i beleži svaku reč koju kažete.

A ovo je na svojoj koži osetila i naša poznata pevačica Ana Štajdohar.

Ona je nakon razgovora sa drugaricom gotovo istog trenutka dobila reklamu koja se ticala stvari o kojima su pričale.

I bila je u pravu. Naši telefoni nas u svakom trenutku prisluškuju i snimaju svaku našu reč i daju sve od sebe kako bi to sakrile.

Tehnički, telefon snima ono šta pričate samo kada izgovorite neke ključne reči kao što su "Hey Siri" ili "Okay Google", ali baš zbog toga što mora da vas prisluškuje kako bi detektovao te reči, telefon vas u suštini sve vreme špijunira.

Kako bi ispunio neke od vaših zahteva i shvatio te važne ključne reči, telefon snima sve što kažete, a najgore od svega, do ovih podataka mogu da dođu i mnoge druge aplikacije koje su od vlasnika telefona dobile potrebne dozvole - kao što su Facebook, Twitter i Instagram.

Jednom kada im date dozvolu da koriste vaš mikrofon, te aplikacije onda same biraju da li žele da koriste dobijene podatke ili ne, kao i za šta će ih iskoristiti.

A mnogi od nas uopšte nisu svesni toga šta smo sve dozvolili nekoj aplikaciji jer nikada ne čitamo redove i redove teksta koji nam objašnjavaju na šta smo upravo pristali.

Uprkos tome što Facebook i slične aplikacije kategorički poriču da slušaju naše razgovore, oglasi koje nam plasiraju su jezivo bliski temama o kojima pričamo kada mislimo da nas niko ne sluša.

Ako tokom tih razgovora izgovorimo neku od ključnih reči, kao što je možda ime nekog brenda, dovoljan broj puta, Facebook to može da protumači kao nas taj brend interesuje i počne da nam prikazuje njegove oglase.

Ali snimanje naših razgovora nije jedini način na koji naši telefoni mogu da nas prisluškuju, a to najbolje pokazuju i brojni skandali u kojima se Facebook našao zbog toga što je prodavao lične podatke svojih korisnika.

Pored reči, i ostali audio podaci koje neko može da čuje mogu da budu veoma korisni. Ambijentalni zvukovi mogu nekome da otkriju da li smo u dnevnoj sobi, kuhinji ili kupatilu. Glasovi u pozadini mogu da otkriju sa kim smo, a merenjem jačine zvuka, neko čak može da zna kada spavamo.

Na primer, 2017. godine, istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu su pokazali kako softver nazvan CovertBand može da koristi zvučnike pametnih uređaja za praćenje kretanja ljudi u prostoriji. On radi tako što u muzici skriva gotovo neprimetne zvučne signale, koji se odbijaju o ljudska tela i, poput signala koje koriste sonari podmornice, vraćaju do mikrofona uređaja. Softver može da otkrije tačan broj i lokaciju ljudi u krugu od približno 6 metara od uređaja, i to sa velikom preciznošću- dozvoljena greška je bila svega 18 cm.

Pored samog telefona, veliku opasnost predstavljaju i brojni maliciozni programi koje hakeri na kvarno mogu da ubace u naše telefone.

Ali za razliku od velikih kompanija koje dobijene podatke mogu da koriste kako bi nas namamile da kupimo nešto, namere hakera su mnogo mračnije.

Oni dobijene podatke mogu da iskoriste kako bi nekoga ucenjivali, ili jednostavno došli do nečije imovine uz pomoć ličnih podataka koje su ukrali. 

A da bismo se našli u ovoj opasnosti, dovoljno je samo da skinemo pogrešnu aplikaciju na telefon, ili kliknemo na maliciozan link unutar mejla i da telefon bude zaražen virusom koji će hakerima slati željene podatke bez našeg znanja.

Na kraju dana, kada koristimo neki besplatan servis ili aplikaciju, mi za tu privilegiju zapravo plaćamo podacima o nama. Međutim, ova razmena je mnogima i danas i dalje nejasna.

VIDEO: Potrebno je samo da se gurne u rupicu i na noktu će se pojaviti slika

(Telegraf.rs/Uroš Jelić)