Da li je moguće pratiti bitcoin i njegove vlasnike?

Da li se bitcoin transakcije i njihovi vlasnici mogu pratiti? Evo šta je o tome objavio Edvard Snouden, najpoznatiji svetski uzbunjivač.

Dr Goran Kunjadić, specijalista za IT bezbednost i kriptozaštitu, u kolumni ove nedelje nam objašnjava da li je moguće pratiti bitcoin i njegove vlasnike.

Pre nešto više od godinu dana došlo je do curenja softverskih alata NSA (National Security Agency) koji služe za praćenje i presretanje komunikacija na internetu.

Preporučujemo

Do objavljivanja hakerskih alata koje je NSA koristila u svojim aktivnostima, zajedno sa detaljnim uputstvima za korišćenje došlo je nesmotrenošću jednog od službenika NSA. Kakve posledice je ovaj događaj izazvao i kakve će tek izazvati donekle smo već videli, dok ćemo se sa nekim efektima tek suočiti. Potrebno je reći da se curenje NSA alata nastavilo i dalje i da su naknadno objavljeni još neki softverski alati za istu namenu.

Pre nekoliko dana je Edvard Snouden, na svom sajtu Vikiliks objavio saznanja i dokumente koji potvrđuju da NSA prati sve bitcoin korisnike. Kriptovalute je kao opasnost prepoznala Department of Homeland Security (DHS) još 2013., kada je poslato pismo upozorenja Kongresu SAD da se pojavom kriptovaluta mogu jednostavno vršiti finansijske transakcije u okviru i između kriminalnih organizacija.

Takođe je predloženo da se zauzme ofanzivan stav prema ovoj pojavi i da se korisnici prate i kontrolišu.

Prema dokumentima koje je Snouden nedavno objavio praćenje korisnika bitcoina je postavljeno kao prioritet broj jedan. Pojava kriptovaluta je od strane službi SAD okarakterisana kao pretnja po nacionalnu bezbednost i finansijski sistem SAD. NSA je preuzela korake i razvila familiju softverskih alata kojima se prate kako transakcije tako i korisnici bitcoina. Jedan od prvih ciljeva koji je postignut je hapšenje Rosa Ulbrihta osnivača sajta Silk Road koji je služio za trgovinu narkoticima, o čemu smo pisali u prethodnim nastavcima.

Alati su usmereni pre svega na otkrivanje IP (Internet Protocol) adrese uređaja koja nam jasno otkriva lokaciju učesnika u internet komunikaciji. Pored toga utvrđuje se i MAC (Media Access Contro) adresa koja apsolutno sigurno definiše uređaj sa koga se vrši komunikacija bilo da se radi o računaru, tabletu, mobilnom telefonu ili bilo kom drugom uređaju. Svaki elektronski uređaj na mreži dobija MAC adresu još prilikom proizvodnje u fabrici i njegov put od fabrike, preko prodavnice pa sve do korisnika je moguće pratiti sa apsolutnom preciznošću.

Najčešće korišćeni alat je Xkeyscore (XKS) koji se može pronaći na crnom tržištu ali postoje i drugi alati koji su veoma efikasni. Pored toga, alati pribavljaju još neke podatke o vlasnicima uređaja, kao što su lozinke i sve aktivnosti na internetu, međutim već dva pomenuta podatka IP i MAC adresa su sasvim dovoljna za identifikaciju.

Dalje se prate digitalni novčanici vlasnika, priliv i odliv kriptovaluta kao i kretanje roba i usluga plaćenih bitcoinom.

U opticaju su dva scenarija razvoja bitcoina kao prve kriptovalute.

Prvi scenario tvrdi da je razvijen od strane bankarskih kartela kako bi se postigli određeni finansijski ciljevi dok je drugi scenario potpuno suprotan i koji tvrdi da je bitcoin nastao upravo kao otpor dominaciji bankarskih kartela. Vreme je uvek najbolji sudija i sigurno ćemo imati prilike da se sa sigurnošću uverimo kakvi su interesi pokrenuli razvoj kriptovaluta.

(Telegraf.rs)