Da li ste klikom "I Agree" na Facebooku potpisali ugovor koji važi u Srbiji?
U velikom Telegraf serijalu otkrivamo koje sve tajne Facebook o vama zna, kako ih zloupotrebljava i što je najvažnije - da li to sme da radi i kako najbolje možete da se zaštitite od brojnih prevara i zloupotreba koje vrebaju na ovoj društvenoj mreži
Tokom instaliranja Facebooka otvara nam se prozor sa uslovima korišćenja ispisanim sitnim slovima i na engleskom jeziku i ispod njega polje "I agree" (slažem se). Facebook nas ubeđuje da klikom na ovo polje pristajemo na sve njihove uslove, ali da li pokret mišom zamenjuje potpis i u našoj zemlji i možemo li da potražimo pravdu na sudu ako nam Facebook ugrozi privatnost, istraživao je portal Telegraf.rs.
Pitanje privatnosti i bezbednosti došlo u žižu javnosti nakon skandala koji je otkrio da vaši najličniji Facebook podaci vrlo lako mogu da završe u pogrešnim rukama. Kompanija Cambridge Analytic je uspela da dođe do poverljivih podataka preko 50 miliona Facebook korisnika koje je iskoristila kako bi uticala na njihovo mišljenje da glasaju za Donalda Trampa tokom predsedničkih izbora u SAD 2016. godine.
Evropa sprema paklenu kaznu za Facebook i sve ostale koji zloupotrebljavaju naše lične podatke
Već sama statistika govori u "našu" korist. Računar poseduje 68,1 odsto domaćinstava, isto toliko njih ima uveden internet, 1,3 miliona građana je funkcionalno nepismeno, a oko 41 odsto građana ne govori ni reč engleskog jezika. Pa ipak, čak 3,5 miliona nas ima nalog na Facebooku. Da li je klik zamenio potpis palcem ili krstićem?
Advokat Ivan Simić kaže da u našoj zemlji do sada niko nije tužio Facebook, a problem može da predstavlja to što ova kompanija nema ogranak registrovan u Srbiji.
- Ako bi neko odlučio da tuži Facebook zbog narušavanja privatnosti, pitanje je da li bi se naši sudovi proglasili nenadležnim i uputili nas na sudove u Irskoj, gde je registrovan Facebook za Evropu. U tom slučaju nam ne bi preostalo ništa drugo nego da se obratimo sudu u Irskoj - kaže Simić.
Da stvar može da bude još komplikovanija saznajemo u Odeljenju za visokotehnološki kriminal, gde objašnjavaju da to što je Facebook za Evropu registrovan u Irskoj ne znači mnogo, jer se na kraju ipak sve ravna po zakonima Sjedinjenih američkih država.
Ipak, u slučaju da naši sudovi prihvate slučaj, Simić smatra da je vrlo moguće da bismo, po našim zakonima, mi imali prednost.
- Naš Zakon o obligacionim odnosima daje prednost slabijem, a u slučaju kada nam Facebook da da potpišemo unapred pripremljeni ugovor na engleskom jeziku po principu "uzmi ili ostavi", mi smo slabiji, jer nemamo mogućnost izbora i pregovaranja boljih uslova - kaže on.
Simić objašnjava da bi se u tom slučaju polazilo od toga da nismo imali dovoljno informacija o tome na šta sve pristajemo, pogotovo ako uzmemo u obzir da ne postoje uslovi korišećenja na srpskom jeziku. Dodatni argument u našu korist bilo bi i to što u sulovima korišćenja postoje linkovi koji vode ka dodatnim uslovima, što znatno otežava njihovo razumevanje.
I Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja, kaže da bi odgovor na pitanje da li "I agree" ima zakonsku snagu ugovora, morao da se dobije na sudu.
- Bilo bi zaista zanimljivo videti epilog nekog hipotetičkog slučaja protiv Facebooka pred sudom. Za građane EU i rezidente taj klik “I agree” znači pristanak na obradu, ali, ako je tako, onda podrazumeva i odgovarajuće obaveze za Facebook i odgovarajuće konsekvence u slučaju njihovog nepoštovanja - kaže Šabić.
On napominje da prema zakonima EU, usklađenim sa Opštom uredbom o zaštiti podataka ličnosti EU, za sve koji se bave obradom podataka o ličnosti, pa i za Facebook, važe mnogo strožija pravila, pa i moguće vrlo visoke kazne, čak do 20 miliona evra. Sa druge strane, situacija sa zaštitom podataka naših građana stoji neuporedivo lošije.
- Prema Nacrtu novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, za koji sam već rekao da je ispod minimalno prihvatljivog nivoa i praktično neprimenljiv, srpski poverenik za zaštitu podataka o ličnosti moći će da izriče kazne do 400 evra. Mislim da je svaki komentar suvišan - kaže Šabić.
Zanimljivo je da se u Srbiji za poslovanje putem interneta koristi isljučivo elektronski potpis koji u onlajn svetu menja ručni potpis i koji je jedini dokaz da baš mi stojima iza neke odluke i ugovora. Da stvar bude gora, elektronski potpis ima samo 360.000 građana, što bi po našim zakonima značilo da smo oni mogu da sklapaju ugovore na internetu.
- Neformalni elektronski pristanak u različitim oblicima, kao uobičajeni način komunikacije na internetu, u Srbiji je, blago rečeno, krajnje diskutabilan sa stanovišta Zakona o zaštiti podataka o ličnosti Srbije. Naša rigidna, potpuno konzervativna rešenja priznaju isključivo formalan potpis - objašnjava Šabić.
On smatra da je Facebook već žestoko kažnjen za zloupotrebu, curenje i kompromitovanje naših podataka.
- Doduše, Facebook nije kažnjen administrativno ili sudski, već od strane tržišta, u vidu dramtičnog pada vrednosti akcija kompanije na berzi usled čega je izgubio gotovo 40 milijardi dolara. Ova "kazna" jeste velika, ali je i sasvim zaslužena - kaže Šabić.
Jovan Šikanja, stručnjak za bezbednost i osnivač portala E-sigurnost.net smatra da ukoliko dolazi do masovnih kršenja prava korisnika, nisu građani ti koji treba da reaguju, već i države.
- Mislim da će se to i desiti u narednom periodu, prvo u svetu, a onda i kod nas - kaže Šikanja.
Kao da sve to nije dovoljno, Facebook, kao najveća strana firma koja posluje u Srbiji, ustvari posluje van Srbije i iako ovde ostvaruje ogroman profit, mi od toga nemamo ništa.
- Svaka strana kompanija koja posluje u Srbiji ima ovde otvorenu filijalu i na profit koji ovde ostvaruje plaća državi porez. To nije slučaj i sa Facebookom, koji uprkos tome što od naših oglašivača i građana zarađuje veliki novac, ni dinar ne uplaćuje u budžet. Ovaj problem nemamo samo mi, nego i mnogo veće zemlje - kaže ekonomista Mlađen Kovačević.
VIDEO: Kako da zaštitite svoje podatke na Fejsbuku?
(G. Avalić/U. Jelić)