INTERNET ĆE BITI UNIŠTEN 2023: Imate još samo 7 godina gledanja klipova sa mačkama (VIDEO)

- Došli smo do toga da u istraživačkim laboratorijama više ne možemo da u pojedinačno optičko vlakno ubacujemo nove podatke. Zahtevi tržišta su sedam godina iza nas tako da je to to - kaže profesor Endrju Elis sa Univerziteta Eston u Birmingemu

Kada iz ove perspektive pogledamo na period u kome smo odrastali, kada nismo imali internet (ovo se naravno ne odnosi na generacije rođene posle 1995. godine), ne možemo više ni da zamislimo kako smo uspevali da živimo bez njega.

Preporučujemo

Kako smo gurali dane bez nepreglednih klipova s tokijskim mačkama kao glavnim zvezdama, muzičkih spotova koji su nam na izvolte, praćenja života supermodela na Instagramu metodom iz-minuta-u-minut i ove uljudne bake čiji šestosekundni klip svako malo iskoči u predlozima na Jutjubu?

A ipak, sve bi to u ne tako dalekoj budućnosti moglo da se promeni pošto se internet suočava sa neizbežnim popunjavanjem kapaciteta, i to za ne više od sedam godina, ako niko ne bude pronašao način da ubrza prenos informacija.

2023. godine optički kablovi koji služe za transfer podataka će dosegnuti svoj limit.

Sledi kolaps interneta.

Optički kablovi su providne niti debljine ljudske vlasi kose, a podaci se pretvaraju u svetlost, potom šalju kroz ta vlakna i pretvaraju nazad u podatke.

- Došli smo do toga da u istraživačkim laboratorijama više ne možemo da u pojedinačno optičko vlakno ubacujemo nove podatke. Zahtevi tržišta su sedam godina iza nas tako da je to to, za sedam godina više nećemo moći da ubacujemo nove podatke - kaže profesor Endrju Elis sa Univerziteta Eston u Birmingemu.

Zatim je dodao pojašnjenje.

- Potražnja nas ubrzano sustiže, neprestano raste, i sve je teže i teže držati korak. Osim ukoliko ne iskoračimo unapred sa nekom veoma radikalnom idejom, doći će do dramatičnog povećanja troškova.

Internet provajderi bi mogli da postave nove kablove ali će to cenu dostave povećati do neslućenih visina. Ili to, ili bismo mogli da završimo sa internetom koji se isključuje i uključuje svako malo.

- To je jedan potpuno drugačiji poslovni model od ovog danas, i javnost će morati da kaže šta želi.

Međutim, postoji još jedan problem, onaj koji se tiče električne energije koja je potrebna da bi održala rastuću potražnju interneta kao takvog.

- To je veliko pitanje. Ako budemo imali još veći broj optičkih vlakana ostaćemo bez struje za oko 15 godina - kaže profesor Elis, govoreći o stanju u Velikoj Britaniji, koja se lako može preneti na bilo koju drugu iole razvijeniju zemlju.

U Ujedinjenom Kraljevstvu internet trenutno troši oko 16 odsto električne energije, a taj se iznos udvostručuje na svake četiri godine. Na globalnom nivou, pričamo o dva odsto.

Ipak, ima mesta za optimizam: u poslednjih desetak godina inženjeri su uvek bili ispred potražnje, ubrzavajući internet pedesetak puta.

Na sve to, postoje i stručnjaci koji veruju da je moguće pronaći rešenje; profesor Endrju Lord sa Univerziteta u Eseksu kaže da bi odgovor mogao da bude čuvanje podataka u velikim "serverskim farmama" umesto dosadašnjeg transferovanja. Pored toga, laserski internet bi mogao da bude bolje rešenje, ako uspemo da razvijemo tu tehnologiju pre kraha.

(Telegraf.rs)