Broj programera u SAD pao na najniži nivo od 1980. godine: Da li AI preuzima njihove poslove?

Broj zaposlenih programera u Sjedinjenim Američkim Državama dramatično je opao i trenutno je na najnižem nivou još od 1980. godine - perioda pre pojave interneta kakvog danas poznajemo. Prema podacima Biroa za statistiku rada koje je objavio Vašington post, broj programerskih poslova smanjen je na nivo iz vremena kada je Pak-Men tek izmišljen.

Godine 1980. postojalo je više od 300.000 programerskih radnih mesta u SAD, a taj broj je dostigao vrhunac sa preko 700.000 tokom dot-kom buma ranih 2000-ih. Međutim, danas se taj broj prepolovio. Posebno je zabrinjavajuć podatak da je u istom 45-godišnjem periodu ukupna zaposlenost u SAD porasla za skoro 75%.

Preporučujemo

Za razliku od softverskih developera čiji poslovi uključuju raznovrsniji skup odgovornosti i komunikaciju između programera i inženjera, programeri se prvenstveno bave samim kodiranjem. Prema predviđanjima Biroa za statistiku rada, broj poslova za softverske developere trebalo bi da poraste za 17% u periodu od 2023. do 2033. godine, dok se za programere očekuje pad od oko 10%, piše Fortune.

Najzanimljivije je što je zabeležen pad od 27,5% u 12-mesečnom proseku zaposlenosti programera od 2023. godine - što se poklapa s periodom kada je OpenAI predstavio ChatGPT. Ova AI tehnologija može da obavlja zadatke kodiranja bez potrebe da korisnik poseduje detaljno znanje o kodu koji se piše.

Veštačka inteligencija ozbiljno ugrožava programerske poslove

Korelacija između opadanja broja programerskih poslova i uspona AI alata za neke stručnjake predstavlja jasan signal da bi nova tehnologija mogla početi da uzima posao čak i stručnjacima za kodiranje.

"Bez preterivanja", rekao je Mark Muro, koji istražuje tehnologiju i inovacije na radnom mestu u Brukings instituciji za Vašington post, "skok nezaposlenosti u programiranju zaista izgleda bar delimično kao rani, vidljivi efekat veštačke inteligencije na tržište rada."

Neke kompanije već su priznale da AI igra ulogu u njihovim odlukama o zapošljavanju i otpuštanju. Finteh kompanija Klarna zamrznula je zapošljavanje prošle godine nakon partnerstva sa OpenAI-jem na čatbotu koji je, kako tvrde, obavljao posao 700 zaposlenih sa punim radnim vremenom. Taj posao, međutim, odnosio se na odgovaranje na upite korisničke službe, a ne na inženjerske zadatke.

Mark Zakerberg, izvršni direktor Mete, izjavio je u januaru da veštačka inteligencija može da obavlja posao kodiranja umesto inženjera srednjeg nivoa, što dodatno potvrđuje trend koji se nazire.

Budućnost programera u eri veštačke inteligencije

Međutim, neki stručnjaci smatraju da sve ove promene nisu nužno loše vesti za programere. Arvind Krišna, izvršni direktor IBM-a, smatra da će i dalje postojati potreba za ljudskim programerima, čak i kad AI bude mogla da automatizuje zadatke kodiranja. Krišna predviđa da će AI biti u stanju da napiše 20 do 30% koda (za razliku od procene Darija Amodeja, izvršnog direktora Anthropica, koji je predvideo do 90%).

Programeri će i dalje biti potrebni za izvođenje složenih zadataka, smatra Krišna, a AI može umesto toga da eliminiše jednostavnije, vremenski zahtevne zadatke koje bi programeri nekada morali da obavljaju. To bi povećalo produktivnost, a posledično i učinak kompanija.

"Istorija je pokazala da najproduktivnija kompanija osvaja tržišno učešće", rekao je on tokom panela na SXSW prošle nedelje. "A onda možete da ponudite više proizvoda, što vam omogućava da dobijete veći udeo na tržištu."

(Telegraf.rs)