Drakonske kazne za deepfake i neoznačeni AI sadržaj: Ova evropska država udara po džepu tehnoloških kompanija

Nova regulativa o veštačkoj inteligenciji preti da značajno udari po džepu kompanija koje ne budu poštovale pravila. Španska vlada usvojila je u utorak predlog zakona koji predviđa drakonske kazne za firme koje koriste sadržaj generisan veštačkom inteligencijom bez jasnog označavanja, u nastojanju da suzbije upotrebu tzv. "deepfake-ova".

Predlog zakona usvaja smernice iz izuzetno značajnog Akta o veštačkoj inteligenciji Evropske unije, koji nameće stroge obaveze transparentnosti za AI sisteme koji se smatraju visokorizičnim, izjavio je ministar digitalne transformacije Oskar Lopez.

Preporučujemo

"Veštačka inteligencija je izuzetno moćan alat koji se može koristiti za poboljšanje naših života... ili za širenje dezinformacija i napad na demokratiju", rekao je Lopez novinarima nakon sastanka vlade.

Španski predlog zakona kvalifikuje nepoštovanje pravilnog označavanja AI generisanog sadržaja kao "ozbiljan prekršaj" koji može dovesti do kazni do 35 miliona evra ili čak 7% njihovog godišnjeg globalnog prometa.

Strože mere nego u Americi

Španija je među prvim zemljama EU koje implementiraju pravila bloka, koja se smatraju sveobuhvatnijim od američkog sistema koji se uglavnom oslanja na dobrovoljno poštovanje i različite državne propise. Dok američki pristup daje veću slobodu kompanijama, evropski model stavlja veći naglasak na zaštitu građana.

Lopez je dodao da je svako podložan "deepfake" napadima - termina koji označava video zapise, fotografije ili audio snimke koji su uređeni ili generisani putem AI algoritama, ali se predstavljaju kao stvarni. Sa sve naprednijom tehnologijom, postaje sve teže razlikovati stvarni od AI generisanog sadržaja, što predstavlja ozbiljnu pretnju za informisanje javnosti.

Osiguravanje da AI sistemi ne štete društvu postalo je prioritet za regulatore otkako je OpenAI predstavio ChatGPT krajem 2022. godine, koji je oduševio korisnike time što je s njima komunicirao poput čoveka i obavljao druge zadatke.

Zaštita ranjivih grupa

Predlog zakona takođe zabranjuje druge prakse, poput upotrebe subliminalnih tehnika - zvukova i slika koji su neprimetni - za manipulaciju ranjivim grupama.

"Zamislite četbot koji podstiče ljude sa zavisnostima da se kockaju ili igračke koje ohrabruju decu da izvode opasne izazove", naveo je Lopez kao primere zabranjenih praksi.

Zakon bi takođe sprečio organizacije da klasifikuju ljude kroz njihove biometrijske podatke koristeći AI, ocenjujući ih na osnovu njihovog ponašanja ili ličnih karakteristika kako bi im odobrili pristup beneficijama ili procenili njihov rizik za počinjenje zločina.

Međutim, vlastima bi i dalje bilo dozvoljeno da koriste biometrijski nadzor u realnom vremenu na javnim mestima iz razloga nacionalne bezbednosti.

Sprovođenje novih pravila biće u nadležnosti novoosnovane agencije za nadzor AI pod nazivom AESIA, osim u specifičnim slučajevima koji uključuju privatnost podataka, kriminal, izbore, kreditne rejtinge, osiguranje ili sisteme tržišta kapitala, koji će biti pod nadzorom njihovih odgovarajućih regulatornih tela.

(Telegraf.rs)