Evropa gubi trku sa tehnologijom i to će je skupo koštati: "Ovo je najveći dugoročni izazov"
Evropa se suočava s ozbiljnim tehnološkim izazovima koji ugrožavaju njenu bezbednost, tvrdi iskusni nemački diplomata Volfgang Išinger. Prema njegovim rečima, zaostatak Evrope u razvoju i proizvodnji najnaprednijih tehnologija predstavlja 'najveći dugoročni izazov' za bezbednost kontinenta.
Išinger, bivši nemački ambasador u Sjedinjenim Američkim Državama i osnivač Minhenske bezbednosne konferencije, poznate i kao "Davos sa oružjem", naglasio je da je Evropa u lošoj poziciji kada je reč o tehnologiji. U intervjuu za POLITICO, Išinger je istakao da bi jaz u tehnologiji trebalo postaviti na vrh agende Evropske unije, zajedno s aktuelnim ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku.
Preporučujemo
Novi uslovi korišćenja platforme X: AI modeli sada koriste sve vaše objave
Da li Tesla krade kultne sci-fi momente za svoje projekte? Producenti Blade Runner 2049 tuže Maska zbog ovoga
Tehnološka suverenost, sigurnost i odbrana postali su prioritet nove strategije Evropske komisije, koja je poverena Heni Virkunen, finskoj kandidatkinji za potpredsednicu Komisije. Ona će svoje planove braniti pred Evropskim parlamentom 12. novembra.
Prema Išingerovom mišljenju, fragmentacija tržišta kapitala jedan je od glavnih problema koji usporavaju tehnološki napredak Evrope. Bivši italijanski premijer Mario Dragi je takođe u svojoj nedavnoj analizi istakao da je završetak Unije tržišta kapitala ključan za evropsku konkurentnost. Predstavnici evropske odbrambene tehnološke industrije, uključujući suosnivača nemačke AI firme Helsing, Gindberta Šerfa, ukazali su na potrebu većih ulaganja u vojnu tehnologiju.
Minhenska bezbednosna konferencija, koja okuplja svetske lidere, vojne čelnike i tehnološke lidere poput Marka Zakerberga i Breda Smita, sve više se fokusira na ulogu tehnologije u bezbednosti. Prošle godine su tehnološki giganti iskoristili konferenciju za pokretanje inicijative za zaštitu izbora od AI disruptivnih faktora.
Novi predsednik Minhenske bezbednosne konferencije biće Jens Stoltenberg, bivši premijer Norveške i bivši generalni sekretar NATO-a, koji će preuzeti tu ulogu nakon konferencije 2025. godine. Išinger, koji je ostao predsednik Savetodavnog odbora Fondacije Minhenske bezbednosne konferencije, izrazio je ograničen optimizam o evropskim naporima u tehnološkom sektoru, ističući da državne institucije same neće moći da reše ovaj izazov.
(Telegraf.rs)