Kazne velikih tehnoloških kompanija: Milijarde na papiru, ali ne i u stvarnosti

Tehnološki giganti suočeni s milijardama u kaznama još uvek izbegavaju plaćanje, izazivajući globalnu zabrinutost i pozive na oštrije mere

U svetu tehnologije, velike kompanije redovno se suočavaju s kaznama zbog različitih prekršaja, ali retko kada dođe do stvarnog plaćanja tih kazni. Meta, TikTok, Amazon i Google predstavljaju primer kompanija koje su akumulirale milijarde evra u neplaćenim kaznama, prema podacima razlilitih regulatornih tela.

Irska agencija za zaštitu podataka nedavno je potvrdila da Meta nije izmirila ni jedan evro od dve milijarde kazni. Slično, Amazon se bori protiv kazne od 746 miliona evra iz 2021. godine, a Google osporava EU kazne vredne preko osam milijardi evra.

Preporučujemo

Apple se godinama bori protiv francuske antimonopolske kazne od 1,1 milijardu evra i naredbe za plaćanje 13 milijardi evra poreza Irskoj. Ovaj problem je konstantan, globalan i uključuje tehnološke kompanije svih veličina, a ne samo četiri najveće.

Ove nedelje Australija je potvrdila da X (nekadašnji Twitter) nije platio kaznu nametnutu zbog neuspeha da izloži planove za suzbijanje sadržaja koji prikazuje seksualno zlostavljanje dece, iako sada X pokreće protivtužbu.

Kritičari tvrde da kažnjavanje tehnoloških kompanija ne zaustavlja njihovo loše ponašanje i da je vreme za drastičnije akcije. Margarida Silva, istraživačica u holandskoj NVO Centar za istraživanje multinacionalnih korporacija, ističe da se ove kompanije dugo ponosile svojim "ometačkim" ugledom.

"Neplaćanje kazni se uklapa u način na koji smo videli da velike tehnološke kompanije osporavaju gotovo bilo koju primenu pravila protiv njih," rekla je Silva. "Čak i ako kompanija na kraju izgubi, do tog trenutka je već uvukla administraciju zemlje u godine i godine troškova."

Ovo razlikuje tehnološku industriju od finansijske, gde postoji podsticaj za plaćanje kako bi se umirila javnost i investitori, argumentuje Silva. Međutim, Romain Rard, advokat u pariskoj kancelariji Gide Loyrette Nouel, smatra da je logično da kompanije pokušaju da ospore velike kazne. "Nije kao da kompanije mogu samo da ignorišu kaznu, ospore odluke i nadaju se najboljem da će izbeći plaćanje," rekao je Rard za AFP.

Aktivisti tvrde da su ove kompanije jednostavno previše bogate da bi finansijske kazne imale veliki uticaj. Austrijski advokat Maks Šrems, koji se žestoko zalaže za prava na podatke u Evropi, kaže da je problem pogoršan neujednačenom primenom pravila. Irski odbor za zaštitu podataka, prema njemu, kompanijama daje previše slobode u procesima žalbe i izriče suviše male kazne.

Zanimljivo je da su neke kompanije, poput Facebooka i Alibabe, pristale na plaćanje rekordnih kazni u SAD-u i Kini. Ovaj kontrast ukazuje na različite pristupe regulacije u različitim pravnim sistemima.

Ovi primeri pokazuju trend u kojem tehnološke kompanije koriste pravne mehanizme da odlože ili umanje plaćanje kazni. Kritičari ističu da ove prakse dovode u pitanje efikasnost pravnog sistema u regulaciji tehnoloških giganata.

Problem neplaćenih kazni nije samo pitanje zakonitosti, već i etike poslovanja. Aktivisti i pravni stručnjaci pozivaju na oštrije mere, uključujući i potencijalno razbijanje tehnoloških kompanija, kako bi se osiguralo poštovanje zakona i pravična tržišna konkurencija.

U ovom kontekstu, pitanje koje se postavlja jeste da li su finansijske kazne dovoljne da utiču na ponašanje tehnoloških giganta ili su potrebni radikalniji pristupi kako bi se osigurala pravičnost i transparentnost u digitalnom svetu.

(Telegraf.rs)