Najbrža kamera na svetu može da snima 156,3 biliona kadrova u sekundi
Ovaj izum predstavlja značajan napredak u polju fotografije, čime se otvaraju nove mogućnosti za naučna istraživanja i inženjerska dostignuća
Kanadski inženjeri iz Centra za istraživanje energije, materijala i telekomunikacija INRS postigli su značajan tehnički proboj razvijanjem kamere koja može da snima neverovatnih 156,3 biliona (engl. trilion) kadrova (fps) u sekundi. Ovaj izum predstavlja značajan napredak u polju fotografije, čime se otvaraju nove mogućnosti za naučna istraživanja i inženjerska dostignuća.
U poređenju sa trenutno najboljim kamerama za slow-motion snimanje, koje se u mobilnim telefonima kreću u rasponu od nekoliko stotina frejmova u sekundi, a u profesionalnim kamerama dosežu do nekoliko hiljada frejmova u sekundi, nova kamera predstavlja ogroman skok. Za vizualizaciju događaja na nanoskalama, gde se događaji odvijaju u delićima sekunde, potrebne su brzine snimanja u bilionima frejmova u sekundi.
Preporučujemo
Apple je pokušao da Apple Watch radi sa Androidom, ali je ovo bio problem
Sony je navodno pauzirao proizvodnju PSVR 2 naočara, ovo je mogući razlog
Nova kamera, koja nosi naziv "swept-coded aperture real-time femtophotography" (SCARF), omogućava zabeležavanje događaja koji se odvijaju u domenu femtosekundi - kvadrilionitim delovima sekunde. To je vremenski period tako kratak da se u jednoj sekundi nalazi otprilike isto toliko femtosekundi koliko u 32 miliona godina ima sekundi.
SCARF sistem koristi "chirped" ultrakratke pulseve laserske svetlosti koji prolaze kroz objekat ili događaj koji se snima. Svetlost, koju možemo zamisliti kao dugu, zahvata događaj počevši od crvenih talasnih dužina, prelazeći preko narandžastih i žutih, sve do ljubičastih. Ovo omogućava da se snimi kompletna promena događaja u izuzetno kratkom vremenskom periodu.
Iako je malo verovatno da će šira javnost imati priliku da vidi snimke usporenih događaja zabeleženih SCARF sistemom, istraživači naglašavaju da bi otkrivanje novih ultra-brzih fenomena moglo unaprediti oblasti fizike, biologije, hemije, nauke o materijalima i inženjerstva. Ovaj izum ne samo da postavlja nove standarde u fotografiji već otvara vrata ka novim otkrićima i inovacijama u različitim naučnim i tehničkim disciplinama.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Communications, gde su autori detaljno opisali proces razvoja ove revolucionarne kamere i potencijalne primene u naučnim istraživanjima.
(Telegraf.rs)