Ovaj sićušni robot pomoću veštačke inteligencije uči da samostalno istražuje okeanske dubine
Novi Caltech robot koristiće mašinsko učenje za navigaciju kroz turbulentne i nepoznate delove okeana.
Okean je veliki, a naši pokušaji da ga razumemo i dalje su uglavnom “površinski”. Prema američkoj Nacionalnoj organizaciji za okeane i atmosferu (NOAA), oko 80 odsto okeana je “nemapirano, neopaženo i neistraženo”.
Brodovi su još uvek primarni način za prikupljanje informacija o morima, ali je često slanje istraživačkih brodova prilično skupo. U poslednje vreme, robotske bove zvane Argo plovci plutaju i vrše razna merenja čak i na dubinama do oko dva kilometra. Ali, novi vodeni robot iz laboratorije u Caltech-u mogao bi da “luta” dublje i vrši prilagođenije podvodne misije, piše Popular Science.
U te svrhe stvoren je CARL-Bot (Caltech Autonomous Reinforcement Learning Robot), vodeni robot veličine dlana koji podseća na dambo hobotnicu. Ima motore koje koristi za plivanje, tegove koji mu pomažu da stoji uspravno i senzore koji mogu detektovati pritisak, dubinu i orijentaciju u vodi. CARL-a pokreće procesor koji je manji od poštanske marke.
CARL je najnovija inovacija za istraživanje vodenih dubina iz Dabirijeve laboratorije, koju je kreirao i 3D štampao kod kuće diplomirani student Caltech-a Piter Gunarson. Prvi testovi koje je Gunarson uradio sa njim bili su u njegovoj kadi, pošto su laboratorije Caltech-a zatvorene početkom ove godine zbog COVID-a.
Trenutno, CARL se još uvek može kontrolisati daljinski. Ali za istraživanje najdubljih delova okeana, biće potrebno mnogo više od toga. On će morati da nauči sam da se kreće po okeanu.
Gunarson i Dabiri potražili su u te svrhe pomoć kompjuterskog naučnika Petrosa Kumucakosa koji je pomogao u razvoju algoritama veštačke inteligencije za CARL-a koji će mu pomagati da uči i da se orijentiše na osnovu promena u svom neposrednom okruženju i prošlim iskustvima. Njihovo istraživanje objavljeno je ove nedelje u naučnom časopisu Nature Communications.
CARL može odlučiti da prilagodi svoju rutu kako bi što bolje manevrisao oko jakih morskih struja i stigao do svog odredišta. Ili može da odluči da ostane na određenoj lokaciji koristeći “minimalnu energiju” iz litijum-jonske baterije.
Biće potrebno još testiranja ovog robota kako bi se “razvio” u potpunosti, ali u svakom slučaju, predstavlja uzbudljivu inovaciju koja nam jednog dana može pomoći da razumemo čuda okeanskih dubina znatno bolje nego do sada.
(Telegraf.rs)