Da li će veštačka inteligencija izazvati smanjenje broja radnih mesta?

N. M.
Vreme čitanja: oko 2 min.
Foto: Shutterstock, Privatna arhiva

Veštačka inteligencija (AI) značajno preoblikuje globalno tržište rada, pri čemu 41 odsto kompanija širom sveta planira da smanji svoju radnu snagu do 2030. zbog automatizacije. Prema nedavnom istraživanjima, ova promena je vođena sposobnošću veštačke inteligencije da automatizuje niz zadataka koje tradicionalno obavljaju ljudi, što podstiče preduzeća da prilagode svoje strategije radne snage.

Izveštaj o budućnosti poslova naglašava da, iako mnoge kompanije predviđaju otpuštanje radnih mesta, 77% anketiranih organizacija planira da organizuje prekvalifikaciju i usavršavanje svojih zaposlenih između 2025. i 2030. Ovo odražava sve veće prepoznavanje potrebe da se radnici osposobe za veštine neophodne za efikasnu saradnju sa veštačkom inteligencijom.

Za razliku od prethodnog izdanja, izveštaj za 2023. ne tvrdi da će veštačka inteligencija i druge tehnologije biti ukupno pozitivni za otvaranje novih radnih mesta. Umesto toga, priznaje se nijansirani uticaj, pri čemu određene uloge doživljavaju rast, dok se druge suočavaju sa padom.

Među ulogama za koje se očekuje da će doživeti najveći pad su službenici poštanskih službi, izvršni sekretari i službenici na platnom spisku. Ove pozicije su posebno osetljive na automatizaciju i druge transformativne trendove.

Zanimljivo je da se uloge kao što su grafički dizajneri i poslovni sekretari sada približavaju listi kategorija poslova koje najbrže opadaju, što je predviđanje koje nije viđeno u ranijim izdanjima izveštaja.

Ovo naglašava sve veće mogućnosti generativne veštačke inteligencije, tehnologije koja je sposobna da proizvede originalni tekst, slike i drugi sadržaj na osnovu korisničkih upita. Može se uočiti da generativna AI preoblikuje industrije i zadatke u svim sektorima.

Dok će neki radnici možda smatrati da su njihove uloge smanjene ili suvišne, drugi će videti mogućnosti za saradnju sa mašinama, koristeći veštine usmerene na čoveka da dopune sposobnosti veštačke inteligencije.

Uprkos smanjenju radnih mesta u određenim oblastima, potražnja za veštinama u vezi sa veštačkom inteligencijom raste. Skoro 70% kompanija planira da angažuje radnike vešte u dizajniranju AI alata i poboljšanja, dok 62% ima za cilj da regrutuje pojedince sposobne da efikasno sarađuju sa sistemima veštačke inteligencije.

Izveštaji pokazuju oprezno optimističan izgled, sugerišući da primarni uticaj tehnologija poput generativne veštačke inteligencije može da leži u njihovom potencijalu da povećaju ljudske veštine kroz saradnju ljudi i mašina, a ne direktnu zamenu.

Međutim, stvarnost za mnoge radnike je manje pozitivna, jer su kompanije kao što su Dropbox i Duolingo navele napredak AI kao razlog za otpuštanja.

Kako veštačka inteligencija nastavlja da preoblikuje radnu snagu, preduzeća moraju da uravnoteže automatizaciju sa inicijativama za prekvalifikaciju kako bi se snašli u ovoj složenoj transformaciji. Isticanje saradnje između ljudi i mašina može obezbediti put ka održivoj budućnosti rada.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)