Kakva otkrića nam je donela veštačka inteligencija u 2024. godini?

Veštačka inteligencija je u 2024. godini donela neočekivana otkrića u različitim oblastima. Mnoge, do sada, nepoznate činjenice postale su dostupne zahvaljujući primeni veštačke inteligencije. Otkriven je sadržaj istorijskih zapisa, ponašanja životinja, AI je doprinela istraživanju pojedinih oblasti, transformaciji nauke i mnogo toga drugog.

Ugljenisani svici iz Herkulaneuma, relikvije erupcije Vezuva iz 79. godine nove ere, nisu bili dekodirani vekovima, a njihov sadržaj se smatrao zauvek izgubljenim. Međutim, napredak u veštačkoj inteligenciji učinio je nemoguće ostvarivim. Kombinovanjem rendgenskih zraka visoke rezolucije sa veštačkom inteligencijom, istraživači su 2023. godine dešifrovali preko 2.000 znakova sa svitaka, otkrivajući pune odlomke iz drevnih tekstova. Ovaj proboj u istoriji Vezuva inspirisao je napore da se dešifruje 90% četiri svitka do kraja 2024. godine, uprkos izazovu razlikovanja karbonizovanog mastila od papirusa.

Preporučujemo

Transformaciona moć veštačke inteligencije prevazilazi drevne tekstove. Godine 2024, Nobelov komitet je priznao dubok uticaj veštačke inteligencije na nauku, dodelivši nagradu za fiziku pionirima mašinskog učenja, Džonu Hopfildu i Džefriju Hintonu. Ovaj napredak preoblikuje istraživanja, od dekodiranja komunikacije kitova do revolucionisanja arheologije i razumevanja proteinskih struktura.

AI je osvetlio komunikaciju kitova analizirajući 9.000 sekvenci klikova snimljenih na Karibima. Mašinsko učenje je identifikovalo ritmičke i tonske obrasce koji su ranije bili neprimećeni, što sugeriše bogat repertoar fraza. Iako značenje ostaje nepoznato, budući eksperimenti i studije ponašanja mogu premostiti jaz između ljudi i morskih divova.

Na kopnu, AI pravi revoluciju u arheologiji. Istraživači koji proučavaju pustinju Naska u Peruu koristili su veštačku inteligenciju da otkriju 303 nova geoglifa u mesecima, što je skoro udvostručilo poznate brojke. Dok su AI modeli generisali desetine hiljada potencijalnih lokacija, ljudski stručnjaci su potvrdili najperspektivnije. Ova saradnja naglašava potencijal AI da otkrije arheološko blago na teškim terenima, uprkos njegovim nesavršenostima.

Doprinosi AI biologiji su podjednako revolucionarni. Baza podataka o strukturi proteina predviđa 3D strukture skoro svih poznatih proteina, ubrzavajući napredak u medicini i biologiji. Ovaj alat je ohrabrio istraživače da proučavaju proteine centralne za životne procese i razvoj lekova. Iako postoje ograničenja kao što su teškoće u predviđanju uticaja genetskih mutacija, AI je postala neophodna pomažući preko dva miliona istraživača širom sveta.

Brzi uspon AI podstakao je rasprave o njegovim ograničenjima i etičkim implikacijama. Kritičari upozoravaju da pristrasnost podataka o obuci može dovesti do diskriminatornih ishoda u oblastima kao što su zapošljavanje i sprovođenje zakona. Pored toga, neprozirna priroda mnogih AI modela dovodi u pitanje reproduktivnost u istraživanju.

Uprkos ovim zabrinutostima, jasno je da potencijal veštačke inteligencije otkriva ono što ljudske oči ne mogu. 2024. veštačka inteligencija nije samo redefinisala naučna otkrića već́ je i otvorila prozore u daleku prošlost, dubine okeana i molekularne svetove, čineći nezamislivo stvarnošću. Šta će nam sve veštačka inteligencija otkriti u budućnosti, saznaćemo veoma brzo.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)