Veselin Jevrosimović: Robotaksi

N. M.
Vreme čitanja: oko 2 min.
Foto: Sundry Photography / Shutterstock.com

U poslednjih nekoliko godina, sa ubrzanim razvojem veštačke inteligencije, interneta stvari i pametnih gradova, sve se više govori o autonomnim vozilima bez vozača. Nekoliko velikih automobilskih i IT kompanija ulaže značajne napore da ovu ideju pretvori u realnost.

Posebno interesantna su vozila koja bi služila za prevoz putnika na zahtev, takozvani robotaksi, odnosno robotizovani taksiji.

Njihovo uvođenje rešilo bi brojne probleme velikih urbanih centara, pre svega gužvi na ulicama, nedostatka parking mesta, bezbednosti u saobraćaju, ali i zagađenja. Ovo poslednje pogotovo zbog toga što se uglavnom predviđa korišćenje električnih automobila. Pitanje je, naravno, koliko smo daleko od prvih praktičnih masovnih primena.

Foto: Milena Đorđević

Klasifikacija predviđa šest nivoa automatizacije vozila, pri čemu nulti nivo označava kompletnu kontrolu od strane vozača, a peti punu automatizaciju. Između su različiti stepeni uključivanja naprednih sistema za pomoć vozaču (eng. advanced driver-assistance systems, ADAS). Nivoe jedan i dva već sada imamo na ulicama u vidu savremenih modela sa ugrađenim senzorima, kamerama i drugim pomoćnim mehanizmima.

Vozila nivoa tri se koriste u ograničenom broju, pre svega na posebnim saobraćajnicama sa instaliranim sistemima za kontrolu i navođenje. Sve iznad toga je još uvek uglavnom u obliku prototipa i eksperimentalnih vozila kod kojih uopšte nije potreban vozač. Naravno, postoje i hibridna rešenja koja koriste naprednu asistenciju i robote, ali ne isključuju učešće osobe ukoliko je to potrebno.

Za sada se najveći izazov, kada budu rešeni tehnički problemi, odnosi na nepoverenje ljudi u ovu vrstu prevoza, najčešće iz bezbednosnih razloga. Poseban problem je visoka cena proizvodnje robotaksija, ali i ogromna sredstva koja je potrebno uložiti u istraživanje i razvoj. Dženeral Motors je, na primer, nedavno odustao od svog programa razvoja robotizovanih taksija, ali sam siguran da će ostali, kao i neki novi igrači, veoma brzo popuniti upražnjeni prostor.

Ono što malo koji čitalac zna, jeste da autonomna vozila nisu fenomen nastao u novom milenijumu. Već više od sto godina aktivno se radi na razvoju različitih ideja, uz manje ili više uspešne prototipe. Naravno, tek su moderna IT rešenja omogućila dovoljan nivo bezbednosti i automatizacije. Zbog toga sam siguran da nećemo morati da sačekamo novi vek da bismo se vozili u robotizovanim automobilima.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)