Da li se mogu ujediniti AI i nuklearna energija za budućnost bez ugljenika?

Ostrvo Tri milje, nuklearna elektrana koja je zatvorena 2019. zbog ekonomskih izazova, uskoro bi mogla biti oživljena. Microsoft je potpisao ugovor o kupovini električne energije sa kompanijom Constellation, operaterom fabrike, kako bi obezbedio energiju bez ugljenika za svoje centre podataka. Ova investicija od 1,6 milijardi dolara obećava da će ponovo pokrenuti reaktor jedinice 1 u fabrici, neaktivan od njegovog zatvaranja.

Interesovanje tehnoloških giganata kao što su Microsoft, Google, Amazon i Meta proizilazi iz njihove posvećenosti borbi protiv klimatskih promena. Međutim, porast veštačke inteligencije povećava potražnju za energijom brzinom bez presedana. Obuka i primena AI sistema zahtevaju ogromnu računarsku snagu, koja je direktno povezana sa potrošnjom energije. Nuklearna energija nudi potencijalno rešenje—obezbeđivanje pouzdane energije bez gasova staklene bašte, za razliku od povremene solarne energije i energije vetra.

Preporučujemo

Iako je elektrana na ostrvu Tri milje zatvorena 2019. godine, sada se nuklearna energija čimi kao savršeno rešenje za energetske potrebe veštačke inteligencije 24/7. Reaktor je preimenovan u Crane Clean EnergycCenter, a očekuje se da će reaktor biti u funkciji do 2028. Ipak, nuklearna industrija se suočava sa izazovima. Poslednjih decenija izgrađena su samo dva nova američka reaktora, oba opterećena kašnjenjima i prekoračenjem troškova.

Visoki operativni troškovi nuklearne industrije takođe su se takmičili sa jeftinijim prirodnim gasom i obnovljivim izvorima energije, što je dovelo do zatvaranja postrojenja. Finansijska podrška Microsoft-a pruža sigurnost potrebnu za ulaganje u ponovno pokretanje Ostrva Tri milje. Dugoročno rešenje, međutim, leži u inovativnoj nuklearnoj tehnologiji. Kompanije kao što je X-energy razvijaju modularne reaktore koje pokreću male uranijumske gorive sfere, koje dizajnom podsećaju na gumene kugle. Ovi reaktori obećavaju sigurnost, otpornost na kvarove i skalabilnost. Amazon, Google i OpenAI su investirali u takve poduhvate, sa projekcijama za primenu do 2030. Uprkos ovom napretku kritičari su i dalje skeptični.

Sa Univerziteta Džordž Vašington postavljaju pitanje da li nuklearna energija može da ispuni hitni rok za rešavanje klimatskih promena. Procesi regulatornog odobrenja su dugotrajni, a za izgradnju novih postrojenja mogle bi biti potrebne godine. U međuvremenu, mnogi centri AI podataka će se oslanjati na prirodni gas da bi zadovoljili svoje trenutne potrebe za energijom. Neki tvrde da bi samopouzdanje tehnološkog sektora u narušavanje tradicionalnih industrija moglo oslabiti zbog kompleksnosti nuklearne energije. Stručnjaci upozoravaju da nuklearna energija možda neće pružiti najbrže ni najisplativije rešenje za klimatske promene.

Kako AI nastavlja da se širi, trka je u pronalaženju održivih izvora energije. Ostaje neizvesno da li nuklearna energija može sustići brzinu Silikonske doline. Za sada, smanjenje energetskih zahteva AI možda će morati da bude deo rešenja. Da li će tako i biti, pokazaće bliska budućnost.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)