Koliko energije troši veštačka inteligencija?

N. M.
Vreme čitanja: oko 2 min.
Foto: Shutterstock, Privatna arhiva

Brza ekspanzija veštačke inteligencije i računarstva u oblaku dovodi do neviđenih potreba za energijom u data centrima, pri čemu neki objekti potencijalno troše više električne energije od čitavih gradova ili čak američkih država. Ovi masivni centri, neophodni za AI i usluge u oblaku, suočavaju se sa sve većim izazovima u obezbeđivanju dovoljne snage i odgovarajućeg zemljišta.

Tokom protekle decenije, data centri su postali nezamenljivi za privredu, podržavajući svakodnevne aplikacije za preduzeća i potrošače. Sa rastom veštačke inteligencije, ova postrojenja sada zahtevaju napajanje na nivou gigavata, što je ekvivalentno potrebama grada sa 1,8 miliona ljudi ili 700.000 domaćinstava. Eksperti naglašavaju, da je razvoj veštačke inteligencije ključan za nacionalnu i ekonomsku bezbednost, podstičući značajna ulaganja uprkos infrastrukturnim i ekološkim preprekama. Međutim, sama obnovljiva energija još uvek ne može da zadovolji njihove ogromne potrebe za električnom energijom. Programeri predviđaju da će prirodni gas igrati ključnu ulogu, potencijalno usporavajući napore za smanjenje emisije ugljenika. Sve veći obim centara podataka opterećuje postojeću komunalnu infrastrukturu. Poznavaoci napominju da pronalaženje industrijskog zemljišta pogodnog za ove centre postaje sve teže. Uspostavljena čvorišta se suočavaju sa problemima pouzdanosti mreže zbog rastuće potražnje i penzionisanja postrojenja za ugalj i gas. Kao rezultat toga, programeri se šire na nova tržišta. Kao primer, kompanija Tract je obezbedila preko 23.000 hektara za projekte centara podataka u SAD, uključujući veliku lokaciju u Arizoni, sa ciljem da isporuči do 1,8 gigavata snage za 40 centara. Za kontekst, postrojenje od jednog gigavata koristilo bi više električne energije godišnje nego države poput Aljaske. Teksas je posebno atraktivan zbog svojih povoljnih propisa i obilnih energetskih resursa. Neophodna je saradnja sa komunalnim preduzećima i zajednicama kako bi se izbegao podizanje lokalnih troškova električne energije ili kompromitovanje pouzdanosti mreže.

Dok programeri favorizuju obnovljivu energiju, njegova povremena priroda čini prirodni gas neophodnim za konzistentno napajanje. Kompanije poput Microsofta i Amazona istražuju nuklearne opcije za dugoročnu održivost, iako se novi reaktori suočavaju sa visokim troškovima i kašnjenjima. U bliskoj budućnosti, prirodni gas će dominirati, uz nadu da će napredak u skladištenju i efikasnosti veštačke inteligencije na kraju smanjiti oslanjanje na fosilna goriva, balansirajući rast i ekološku odgovornost.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)