Veselin Jevrosimović: Terabajt u sekundi

Ne znam da li se sećate halabuke oko uvođenja mobilnih mreža pete generacije. Bilo je tu svakakvih nagađanja, protivljenja i teorija zavere. Kao i uvek u sličnim situacijama, tehnologija napreduje, otpor i sumnjičavost su prirodna stvar, a onda se ljudi uvere u prednosti novih rešenja i ona uđu u masovnu upotrebu.

Danas je jedan od osnovnih problema relativno mala pokrivenost određenih teritorija 5G mrežama, jer su one neophodne za nesmetano funkcionisanje važnih sistema.

Preporučujemo

Naime, brze mobilne mreže ne služe samo da bismo mogli nesmetano da obavljamo video pozive i uživamo u filmovima bez „seckanja“. Njihova osnovna prednost, pored brzine, je postojanost signala. Ovo pogotovo u slučaju kada se korisnik kreće i prebacuje sa jedne na drugu baznu stanicu. Uzmimo, na primer, industrijski internet stvari (IIoT) o kome sam govorio prošle nedelje.

Zamislite situaciju u kojoj imate robotizovanu mašinu na nepristupačnoj lokaciji čije kretanje i funkcionisanje zavisi od informacija koje dobija daljinskim putem.

Nekoliko sekundi prekida u vezi može da ima katastrofalne posledice. Zbog toga se već nekoliko godina unazad radi na mrežama naredne, šeste generacije. Za sada je ideja da bude postignuta brzina prenosa podataka čak 9000 puta veća od one koju podržavaju 5G mreže, što je blizu jednog terabajta podataka u sekundi.

Ako znamo da prosečni hard diskovi u modernim računarima poseduju kapacitet između pola i dva terabajta, jasno je o kakvom se unapređenju radi. Još jedan od izazova koji bi trebalo da bude rešen su zagušenja kada mnogo korisnika sa istog mesta u isto vreme prima ili šalje podatke.

Zamislite koncerte ili sportske događaje sa kojih većina posetilaca želi da podeli snimak na društvenim mrežama, ili već poslovične prekide veza u novogodišnjoj noći. Sa mrežama šeste generacije, ovi problemi postaće prošlost.

Na žalost, u svetu još uvek ne funkcioniše niti jedna 6G mobilna mreža. Optimistična predviđanja kažu da bismo već 2028. godine mogli da imamo prve funkcionalne primere ove tehnologije. Ipak, većina eksperata njihovo uvođenje vidi u narednoj deceniji.

Takođe, svi se slažu da ćemo do tada imati mnoštvo primena koje danas ne možemo ni da zamislimo, a koje se mahom odnose na robotiku, veštačku inteligenciju, autonomna vozila, internet stvari i pametne gradove kao posledicu svega nabrojanog.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)