Da li je veštačka inteligencija opasnost za religiju?
Veštačka inteligencija (AI) sve više prožima lične aspekte života, uključujući duhovnost. CareIaia, kompanija za zdravstvenu zaštitu, sada koristi virtuelnu realnost (VR) da omogući starijim odraslim osobama da učestvuju u verskim službama na daljinu. Iako ova inovacija poboljšava pristupačnost, ona izaziva etičku zabrinutost oko toga da li virtuelne veze zaista mogu zameniti lična duhovna iskustva.
Upotreba veštačke inteligencije u verske svrhe poklapa se sa padom verskog uverenja, posebno među mlađim generacijama. Godine 2022, samo 68% Amerikanaca od 18 do 29 godina je verovalo u Boga u poređenju sa 87% onih od 65 i više godina. Ovaj trend predstavlja mogućnosti za AI da premosti generacijske jazove u verskom angažovanju. Međutim, zaključci istraživanja UCLA upućuju da višestruka uloga religije u društvu otežava definisanje njenih potreba i rešenja.
Istorijski gledano, individualna odgovornost za nečiju vezu sa Bogom oblikovala je versku praksu. Ipak, integracija AI u ovu oblast zahteva oprez. Na primer, verske službe virtuelne realnosti rizikuju da izoluju starije odrasle osobe tako što ih prebacuju u virtuelne interakcije umesto da podstiču veze sa zajednicom.
Na univerzitetu UCLA (University California Los Angeles), tvrde da bi takve simulacije mogle potkopati ljudski dodir neophodan za duhovno ispunjenje. Slično tome, AARP (American Association of Retired Persons) izveštava da 42% odraslih starijih od 50 godina smatra da tehnologija često zanemaruje njihove potrebe, što ukazuje na nedostatak konsultacija sa onima koji su najviše pogođeni takvim inovacijama.
Iako veštačka inteligencija može da posluži kao korisno sredstvo, na primer, čuvanjem istorijskih verskih zapisa ili omogućavanjem pristupa Svetom pismu, ona ne bi trebalo da zameni bogatstvo ljudske interakcije. Kao što naglašavaju na UCLA, preterano naglašavanje veštačke inteligencije moglo bi da liši duhovnosti njenu emocionalnu i zajedničku suštinu.
Štaviše, oslanjanje na tehnologiju rizikuje da umanji sposobnost pojedinaca da formiraju smislene duhovne veze. U istraživanjima se naglašava važnost nedelje kao tehnološke detoksikacije, podstičući prisustvo i povezanost. Preterana automatizacija, upozoravaju, rizikuje stvaranje sterilnog, korporativnog pristupa životu.
Kako društvo postaje više digitalizovano, od vitalnog je značaja obezbediti da tehnologija dopunjuje, a ne zamenjuje ljudske veze, posebno u duboko ličnim oblastima kao što je duhovnost. Prava veza zahteva zajednicu i prisustvo, kvaliteti koje veštačka inteligencija ne može da ponudi.
(Telegraf.rs/Goran Lazarov)