Kako veštačka inteligencija može da pomogne u borbi protiv gladi u svetu?

ako naslovi često ističu rizike od veštačke inteligencije, tiha revolucija je u toku, sa sistemima veštačke inteligencije koji se bave velikim globalnim izazovima kao što su klimatske promene, pandemije i glad. Poboljšanje sistema ishrane je ključno za postizanje više ciljeva održivog razvoja, iako transformativna uloga veštačke inteligencije prevazilazi poljoprivredu i stvara pravedniji, održiviji svet.

Brzi napredak veštačke inteligencije donosi ogromna obećanja pored složenih društvenih i ekonomskih izazova. Tehnološki napredak često prevazilazi kulturnu adaptaciju, a prirodni oprez društva prema mašinama raste sa sve većim prisustvom veštačke inteligencije. Pandemija COVID-19 ubrzala je usvajanje mnogih postojećih tehnologija, naglašavajući etičke probleme u vezi sa veštačkom inteligencijom, uključujući prepoznavanje lica, automatizaciju poslova i potrebu za transparentnom regulativom.

Preporučujemo

Uprkos fokusu javnosti na rizike, talas namenski vođenih inovatora koristi veštačku inteligenciju za rešavanje najhitnijih pitanja čovečanstva, a poljoprivreda je jedna od ključnih oblasti. Poljoprivredni sektor zapošljava preko četvrtine globalne radne snage i izdržava 7,5 milijardi ljudi, ali i dalje postoji značajna nesigurnost u ishrani na globalnom nivou.

Cilj „nulte gladi“ ima za cilj iskorenjivanje gladi i podsticanje održive poljoprivrede, ali ovaj cilj se tokom vremena udaljava. Do 2050. godine, svetu će biti potrebno 70% više hrane nego 2006. da bi zadovoljio projektovane potrebe stanovništva. Konvencionalna poljoprivreda predstavlja veliki stres za životnu sredinu, doprinoseći preko 10% globalnih emisija i trošeći polovinu svetske zemlje pogodne za život, ugrožavajući biodiverzitet i zalihe vode.

AI revolucioniše poljoprivredu na četiri pionirska načina. Prvo, kompanije kao što je izraelska Prospera koriste veštačku inteligenciju da analiziraju ogromne skupove podataka, identifikuju bolesti useva, smanjuju otpad i povećavaju prinose. Drugo, startup kompanije kao što su Plenty i Aerofarms koriste AI u vertikalnoj poljoprivredi, optimizujući useve u zatvorenom prostoru uz minimalnu upotrebu vode i zemljišta.

Treće, ove farme vođene veštačkom inteligencijom mogu da proizvedu do 20 puta više hrane po hektaru od tradicionalnih polja koristeći oko 90% manje vode. Konačno, AI se bavi uticajem proizvodnje mesa na životnu sredinu; kompanije poput brazilske Fazenda Futuro razvijaju biljne alternative za meso, pomažući u smanjenju emisija povezanih sa uzgojem stoke.

Tržište reaguje porastom prodaje biljnog mesa i privlačenjem značajnih investicija, naglašavajući potencijal za održive inovacije u hrani. Vlade takođe prepoznaju potencijal veštačke inteligencije u poljoprivredi.

Nedavno partnerstvo Svetskog ekonomskog foruma sa indijskom vladom ima za cilj primenu AI rešenja za široko rasprostranjene poljoprivredne koristi. Ove inicijative su u skladu sa širom vizijom: ostvarivanje ciljeva održivog razvoja zahteva višestruke napore, mešanje ambicioznih politika, korporativnih obaveza i javnih akcija.

Veštačka inteligencija, koja svakodnevno postaje sve moćnija, mora biti deo ovog napora, pokrećući inovativna rešenja za najveće društvene izazove savremenog sveta.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)