Da li će veštačka inteligencija izazvati masovnu nezaposlenost?

AI neće doneti budućnost bez radnih mesta, uglavnom zato što tehnologije smanjuje troškove i cene uz povećanje produktivnosti i realnog prihoda. Ovo povećanje kupovne moći pokreće potražnju za robom i uslugama, što dovodi do novih radnih mesta koje nadoknađuju one koji su raseljeni zbog automatizacije.

Predviđanje masovnog gubitka posla zbog tehnologije više puta se pokazalo neosnovanim. Ekonomska istorija pokazuje da, iako tehnološki napredak može poremetiti određene sektore, on istovremeno stvara nove industrije i mogućnosti za zapošljavanje. Na primer, ekonomista Vasilij Leontijev je predvideo da bi ljudski rad mogao biti zastareo, baš kao što su konji u velikoj meri zamenjeni automobilima.

Preporučujemo

Uprkos tome, tehnologija je kontinuirano pokretala otvaranje novih radnih mesta, čak i kada se industrije razvijaju. Američka ekonomija je, na primer, dodala milione radnih mesta tokom decenija, uprkos tekućoj tehnološkoj transformaciji.

Iako veštačka inteligencija i automatizacija mogu da promene prirodu nekih poslova, oni često dopunjuju ljudske sposobnosti umesto da ih u potpunosti zamenjuju. Poslovi se sastoje od različitih zadataka, od kojih mnogi zahtevaju veštine za koje se veštačka inteligencija može boriti da ih neprimetno zamenjuje. Ova realnost sugeriše da će umesto da eliminiše uloge, AI verovatno povećati broj radnika, povećati produktivnost i osloboditi ljude da se fokusiraju na zadatke koji zahtevaju kreativnost, rasuđivanje i empatiju.

Istorijski gledano, razvoj tehnologije je konstantno koristio potrošačima, kao što se vidi u poljoprivredi. U kasnom 19. veku, skoro polovina Amerikanaca radila je na farmama, a troškovi hrane su predstavljali veliki deo kućnog budžeta. Danas je samo deo radne snage u poljoprivredi, a troškovi hrane su dramatično opali.

Ova promena je omogućila da resursi dođu u nove industrije, podržavajući otvaranje novih radnih mesta u ranije nezamislivim poljima. Glavna ekonomska korist od veštačke inteligencije biće vidljiva u nižim troškovima, povećanju produktivnosti i novoj potražnji potrošača.

Očekuje se da će ove promene podstaći nova tržišta i mogućnosti zapošljavanja, baš kao što su to činile prethodne tehnološke revolucije. Dok će AI nastaviti da zamenjuje određene uloge, posebno rutinske, njeni efekti će verovatno biti postepeni, omogućavajući društvu da se prilagodi. Nova radna mesta koja se pojavljuju često će biti u sektorima u kojima sama veštačka inteligencija pomaže u stvaranju vrednosti.

Na kraju, dok AI donosi transformativni potencijal, pojam masovne nezaposlenosti je malo verovatan. Budućnost rada će biti preoblikovana, sa novim mogućnostima koje proističu iz ekonomskog rasta i povećanja efikasnosti koje AI donosi. Umesto da vodi u svet bez posla, od veštačke inteligencije se očekuje da podstakne produktivnost i prosperitet, stvarajući drugačije, ali dinamičnije radne uslove. Kako će zaista sve izgledati, pokazaće budućnost.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)