Kakva je primena veštačke inteligencije u zdravstvu?

Veštačka inteligencija (AI) transformiše zdravstvenu zaštitu, pružajući inovativne načine za poboljšanje nege pacijenata i upravljanja zdravljem. AI se odnosi na tehnologije koje omogućavaju računarima da oponašaju ljudske kognitivne funkcije, kao što su učenje i rešavanje problema.

U zdravstvu, veštačka inteligencija se koristi da obradi ogromne količine podataka, identifikuje obrasce i ponudi preporuke koje pomažu i pacijentima i kliničkim timovima.

Preporučujemo

Od virtuelnih asistenata kao što su Siri i Aleksa do složenih medicinskih aplikacija, uticaj veštačke inteligencije na zdravstvenu zaštitu raste.

AI nudi nekoliko prednosti u zdravstvenoj zaštiti, posebno u poboljšanju ishoda pacijenata, smanjenju troškova i poboljšanju upravljanja zdravljem stanovništva.

Na primer, veštačka inteligencija može da podrži preventivnu negu automatizacijom dugotrajnih zadataka kao što je analiza medicinskih slika. U slučaju policistične bolesti bubrega (PKD), AI se koristi za automatizaciju procene zapremine bubrega, značajno smanjujući vreme potrebno za predviđanje progresije bolesti. Slično, AI se koristi u skriningu raka, gde ubrzava proces otkrivanja analizirajući radiološke slike efikasnije od ručnih metoda.

AI takođe obećava u proceni rizika. U kardiologiji, veštačka inteligencija se koristi za identifikaciju pacijenata sa rizikom od disfunkcije leve komore, što je rani indikator srčane insuficijencije, čak i kod onih bez uočljivih simptoma.

Ova sposobnost ranog otkrivanja pomaže lekarima da intervenišu pre nego što se stanje pogorša. Pored toga, veštačka inteligencija se sve više koristi u upravljanju zdravljem stanovništva tako što omogućava personalizovanu brigu o hroničnim bolestima kao što su dijabetes i hipertenzija. Takođe može da analizira trendove na društvenim medijima ili pretraživačima da bi predvideo epidemije javnog zdravlja, kao što je to bio slučaj tokom pandemije COVID-19.

Uloga AI u nezi pacijenata nije ograničena na klinička okruženja. Studije su pokazale da alati vođeni veštačkom inteligencijom ponekad mogu nadmašiti ljude u dijagnostikovanju bolesti.

Na primer, veštačka inteligencija je bila preciznija od trenutnih patoloških metoda u predviđanju stope preživljavanja za određene vrste raka i poboljšanju tačnosti kolonoskopije u otkrivanju kolorektalnog karcinoma. Iako veštačka inteligencija nudi velike mogućnosti, ona nije namenjena da zameni zdravstvene radnike.

Umesto toga, radi zajedno sa njima preuzimajući dosadne zadatke i omogućavajući lekarima da se usredsrede na složenije aspekte nege.

Međutim, AI takođe predstavlja rizike, kao što su potencijalna pristrasnost ako nije pravilno obučena ili širenje dezinformacija putem AI čet robota. Efikasna regulativa i etička razmatranja su od ključne važnosti jer AI nastavlja da se razvija u zdravstvenoj zaštiti.

Klinike i druge organizacije rade na tome da obezbede da se veštačka inteligencija primenjuje bezbedno i pravedno, u krajnjoj liniji sa ciljem da revolucioniše dijagnostiku, lečenje i prevenciju bolesti u budućnosti.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)