Veselin Jevrosimović: Budućnost prevoza

Svi koji su se nekada našli u blizini aerodroma znaju koliko buke proizvode mlazni motori ili propeleri aviona. Uostalom, u većini gradova cene nekretnina značajno su niže u okolini vazdušnih luka nego u nekim mirnijim sredinama.

To je ujedno i jedan od važnijih problema sa kojima se susreću inovatori i konstruktori letećih automobila budućnosti.

Preporučujemo

Naime, ako bi se koristili propeleri ili neka vrsta turbine, to bi u urbanim sredinama proizvodilo neuporedivo veću buku nego što je to slučaj sa automobilskim saobraćajem. Još i više, trenutno je buka koncentrisana oko najprometnijih saobraćajnica, dok bi je leteći automobili mogli stvarati svuda.

Zbog toga eksperti predviđaju da će u bliskoj budućnosti morati da bude osmišljen alternativni pogon za leteće automobile, ali i ne samo za njih. Jedna ideja je korišćenje takozvane jonske propulzije. Koristi se plemeniti gas ksenon koja pobuđuje i usmerava električno polje.

Pored toga što bi bile tihe, letelice na jonski pogon bi bile ekološki prihvatljivije od trenutnih rešenja i pri tome jednostavnije i jeftinije za proizvodnju. Iako su osnovni principi funkcionisanja dobro poznati, još uvek postoje prepreke koje je potrebno prevazići da bi ova vrsta pogona ušla u širu upotrebu.

Drugo rešenje je popularizacija novih vidova železničkog saobraćaja. Očekuje se da će većina vozova biti bazirana na magnetskoj levitaciji (takozvani „maglev“), kao i da će ova tehnologija biti dodatno usavršena. Uz to, uveliko se radi na vozovima koje će pogoniti vodonični motori.

Ova vrsta goriva interesantna je i za ostala prevozna sredstava. Za sada je izazov izdvajanje vodonika koje ne bi predstavljalo opasnost po čovekovu okolinu, kao i načini za sigurno čuvanje i prenos vodoničnog goriva. U vazduhu bismo mogli da se vratimo dirižablima. Moderna varijanta bila bi značajno bezbednija i efikasnija od vazdušnih brodova od pre stotinak godina.

Način na koji će se kretati prevozna sredstva budućnosti samo je jedan aspekt ukupne problematike. Važno je i u kojoj će meri vozila biti autonomna i kako će savladavati izazove gužvi u velikim gradovima, potrebe za većom bezbednošću putnika, optimizacije saobraćaja i slično.

Tu dolazimo na teren robotike, veštačke inteligencije i pametnih naselja, o čemu ću više govoriti sledeće nedelje.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)