Zašto se mnogi plaše veštačke inteligencije?

Mnogi ljudi strahuju od uspona veštačke inteligencije (AI), posebno oni koji se bave humanističkim naukama i umetnošću. Iako priznaju potencijalne prednosti veštačke inteligencije, mnogi se plaše opasnosti koje ona može doneti.

Verujemo da veštačka inteligencija, iako moćna, neće biti tako transformativna ili dominantna kao što tvrde njeni najvatreniji pristalice. Umesto da zameni ljude, veštačka inteligencija će služiti kao komplementarno sredstvo, poboljšavajući naše živote i oslobađajući nas da se fokusiramo na ono što nas čini zaista ljudima.

Preporučujemo

Jedna od ključnih briga oko veštačke inteligencije potiče od pogrešnog razumevanja ljudskog uma. Neki ljudi izjednačavaju um sa računarom, pretpostavljajući da on radi kroz čistu obradu podataka i algoritme. Ovakav pojednostavljeni pogled previđa duboku složenost ljudske spoznaje.

Ljudska misao nije puko računanje. To je jedinstvena mešavina svesnih i nesvesnih, racionalnih i emocionalnih, intuitivnih i logičkih elemenata koji nas čine izrazito ljudima. Iako veštačka inteligencija može da oponaša ljudsku misao sintezom informacija, ona ne poseduje kvalitete koji čine ljudsku spoznaju posebnim.

Mozak je ogroman i zamršen univerzum, daleko složeniji od bilo koje mašine koju trenutno možemo zamisliti. AI nedostaju svest, emocije, moralno rezonovanje i duboko razumevanje koje dolazi iz preživljenih iskustava. AI može da generiše koherentne odgovore, ali ne razmišlja, oseća ili doživljava svet kao ljudi.

AI nudi značajne prednosti, već́ pomaže da se automatizuju svakodnevni zadaci, oslobađajući ljude da se fokusiraju na značajniji posao. Na primer, veštačka inteligencija može pomoći imigrantima da pišu na drugom jeziku da dostignu viši standard komunikacije.

Dok će neki koristiti AI u štetne svrhe, većina ljudi će je koristiti da podstakne inovacije. Najveće dostignuće veštačke inteligencije može biti da nas podseti na sopstvenu ljudskost.

(Telegraf.rs/Goran Lazarov)