Veselin Jevrosimović: Kreativna ekonomija

N. M.
Vreme čitanja: oko 2 min.
Foto: Shutterstock

U prethodnih petnaestak godina, sa rastom popularnosti društvenih mreža, podkasta i različitih formi kratkih video zapisa, stasala je generacija novih preduzetnika.

Proizvod koji nude su najčešće oni sami, odnosno njihova harizma, kreativnost i sposobnost da osmisle i produkuju sadržaje koji će biti zanimljivi milionima ljudi širom sveta. Najčešće ih jednim imenom nazivaju „kreatori sadržaja“ (eng. content creators) ili influenseri (eng. influencers). Shodno tome, čitava industrija opisuje se kao ekonomija kreatora.

Procene su da trenutno postoji nekoliko desetina miliona ljudi koji se bave kreiranjem sadržaja za društvene mreže i striming platforme, ali je za mali procenat njih ovo jedini i osnovni izvor prihoda. Deo novca, za one najuspešnije, mogu da obezbede same društvene mreže kroz partnerski program podele prihoda od oglašavanja.

Foto: Milena Đorđević

Ipak, direktna sponzorstva su ono što je krajnji cilj svakog influensera. Neki jednostavno u toku snimka naprave pauzu da predstave ponudu sponzora, slično kao u TV reklamama. Drugi ovakav pristup kombinuju sa uključivanjem logotipa i poruka sponzora u scenografiju. Ima i onih koji čitave video snimke posvećuju predstavljanju proizvoda sponzora.

Za publiku je važno da razlikuje kreatore koji to rade na etički način, od onih koji pokušavaju da obmanjuju gledaoce i sakrivaju činjenicu da su plaćeni da hvale neku robnu marku. Sadržaji koje kreiraju ovi moderni preduzetnici variraju od ozbiljnih emisija sa uglednim gostima, preko snimaka video igrica, do banalnosti poput šuškanja papirićima. Neko će reći da ništa nije banalno ako postoji zainteresovana publika, ali to je već posebna tema.

Postoje eksperti koji tvrde da se polako nazire početak kraja ekonomije kreatora. Daleko od toga da je on blizu, ali postoje signali da se situacija na tržištu menja.

Prezasićenost sadržajima polako odvlači sponzore kao glavni izvor prihoda za influensere. Osim toga, u igru se sve više uključuju klasični mediji. Sadržaji koje oni mogu da proizvedu, s obzirom na velike budžete i profesionalno osoblje, mnogo su kvalitetniji i interesantniji.

Na kraju, uspeh kreatora sadržaja umnogome zavisi od načina na koji funkcionišu algoritmi na platformama, što je promenjiva kategorija.

Sa druge strane, kako god se ova oblast bude razvijala u budućnosti, siguran sam da će biti dovoljno onih sa preduzetničkim duhom i kreativnim idejama koji će umeti da se prilagode promenama.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)