Veselin Jevrosimović: Ima neka tajna veza

Da li ste se nekada pitali zbog čega se kriptovalute, poput Bitkoina, tako nazivaju? Prvi deo imena izveden je od reči „kriptografija“. Kriptografija je disciplina koja se bavi metodama za očuvanje tajnosti informacija, odnosno načinima šifrovanja i dešifrovanja poruka.

Krajnji cilj je da bude obezbeđena tajnost, integritet i verodostojnost podataka. U slučaju kriptovaluta, kriptografske tehnike se koriste za sprečavanje krivotvorenja, odnosno kao osnova za blokčejn mehanizme decentralizovanih baza podataka o vlasništvu nad digitalnim novcem.

Preporučujemo

Ljudi koriste kodirane tajne poruke već više od četiri hiljade godina. Kada god neko ima potrebu da pošalje poruku tako da niko osim onoga kome je namenjena ne može da je pročita, koristi neku vrstu kriptografije. Jednostavni metodi podrazumevaju da se svaki podatak (na primer, slovo u tekstu) prema određenom kriterijumu zameni nekim drugim podatkom (slovom), čime poruka postaje nečitka svakome ko ne zna pravilo za šifrovanje, takozvani ključ.

Nešto kompleksniji i sigurniji način je korišćenje asimetričnog ključa. To znači da postoje javni i privatni ključ. Onaj ko poruku treba da šifruje, koristi javni ključ. Tako kodirana poruka ne može da se dešifruje javnim ključem, već je neophodan privatni ključ koji poseduje samo primalac.

Druga opcija je da se podaci šifruju privatnim ključem, a da se dešifruju javnim ključem. Ovaj sistem se koristi kada je potrebno više primaoca bude sigurno u to ko je pošiljalac. U digitalnom dobu za kriptografiju se koriste računari, odgovarajuća softverska rešenja i napredne kompleksne matematičke operacije, a primena je veoma mnogo.

Digitalni potpisi, zaštita elektronske pošte, obezbeđenje kanala komunikacije na internetu i čuvanje lozinki na serverima samo su neki od primera.

Premda je većina modernih kriptografskih mehanizama apsolutno bezbedna, pojedine stručnjake brine ubrzani razvoj kvantnih računara. Naime, snaga i brzina ovih kompjutera toliko je naprednija od svega što danas koristimo, da su mere zaštite koje primenjujemo za njih pravi „mačiji kašalj“.

Da li nam to govori da kada u upotrebu uđu komercijalni kvantni računari možemo da zaboravimo na kriptografiju kao alat? Naravno da ne znači. Samo će mere zaštite biti podignute na viši nivo.

Kvantni računari će se koristiti i za kriptovanje, pa oni sami neće moći da razbiju zaštitu, što nas vraća na početak.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)