Veselin Jevrosimović: Umetnici u svetu tehnologije

Kada su različite vrste uređaja – od automobila, preko televizora, do kućnih aparata – tokom prošlog veka počele da ulaze u masovnu upotrebu, pojavila se potreba za dizajnerskim razmišljanjem

Kompanije koje se bave razvojem veštačke inteligencije po pravilu u svoje timove uključuju vizuelne, ali i druge vrste umetnika. Premda se može postaviti pitanje na koji način ljudi bez tehničkih znanja mogu da doprinesu razvoju visoko sofisticirane tehnologije bazirane na matematici, statistici i kompjuterskoj logici - odgovor je jednostavan. Radi se o takozvanom „umetničkom razmišljanju“ (eng. artistic thinking).

Kada su različite vrste uređaja – od automobila, preko televizora, do kućnih aparata – tokom prošlog veka počele da ulaze u masovnu upotrebu, pojavila se potreba za dizajnerskim razmišljanjem. Bilo ga je i ranije, praktično od kada ljudi proizvode alatke, ali je sada dizajn proizvoda postao značajna mera uspeha i neophodna komponenta razvoja novih proizvoda.

Preporučujemo

Dizajneri se fokusiraju na razumevanje potreba i navika korisnika, rešavanje praktičnih problema upotrebe, ali i dopadljivosti proizvoda. Cilj je da problemi postanu jasno definisani, da se na njih odgovori svežim kreativnim rešenjima koja će se kroz sistem prototipa i istraživanja tržišta pretočiti u gotove proizvode prihvatljive publici.

Umetničko razmišljanje, odnosno bavljenje tehnološkim problemima, bazira se na subjektivnom pristupu, inspiraciji, novim izrazima i mogućnostima. Umesto jednog konkretnog pravca, potrebno je pronaći više mogućnosti koje nisu očigledne na prvi pogled, da bi se onda dizajneri posvetili jednoj od njih i obavili svoj deo posla.

Simbiozom artističkog i dizajnerskog pristupa moguće je doći do zaista originalnih rešenja. Naravno, nije zanemariva ni uloga inženjera koji ideje treba da sprovedu u konkretne proizvode po razumnoj ceni.

Ali da se vratimo veštačkoj inteligenciji. Umetnici angažovani u ovoj industriji imaju zadatak da istraže nove mogućnosti i primene tehnologije, da svojim načinom razmišljanja pomognu naučnicima i inženjerima, ali i da proniknu u kulturološke posledice onoga što donosi mašinsko učenje i budući razvoj veštačke inteligencije.

Pisao sam u više navrata na ovim stranama da će u budućnosti mašine uspeti da zamene ljude u mnogim aktivnostima i brojnim zanimanjima. Nama će ostati kreativnost, ideje i eksperimentisanje sa originalnim pristupima rešavanju problema.

Takođe, neke od važnijih tema odnosiće se na ulogu čoveka u promenjenim okolnostima, strukturu društvenih zajednica, kulturološke implikacije i zakonsku regulativu koja može da prati brzinu tehnoloških promena. To je, međutim, tema za neki budući članak.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)