Kako će veštačka inteligencija transformisati globalnu ekonomiju?

Da li će AI u nekom trenutku preuzeti kontrolu?

Veštačka inteligencija će uskoro uticati na 40% poslova širom sveta, neke zamenjujući a druge dopunjujući. Potrebno je pažljivo balansirati upotrebu AI kako bi se iskoristili njeni potencijali. Nalazimo se na ivici tehnološke revolucije koja bi mogla da pokrene produktivnost, podstakne globalni rast i poveća prihode širom sveta.

Ipak, to bi takođe moglo da zameni radna mesta i produbi nejednakost. Brzi napredak veštačke inteligencije zaokupio je svet, izazivajući i uzbuđenje i uzbunu, i postavljajući važna pitanja o njenom potencijalnom uticaju na globalnu ekonomiju.

Preporučujemo

U svojoj analizi MMF ispituje potencijalni uticaj veštačke inteligencije na globalno tržište rada. Mnoge studije su predvidele verovatnoću da će poslovi biti zamenjeni veštačkom inteligencijom. Ipak, znamo da će u mnogim slučajevima AI verovatno dopuniti ljudski rad.

Istorijski gledano, automatizacija i informaciona tehnologija su imale tendenciju da utiču na rutinske zadatke, ali jedna od stvari koja izdvaja AI je njena sposobnost da utiče na visokokvalifikovane poslove. Kao rezultat toga, napredne ekonomije se suočavaju sa većim rizicima od veštačke inteligencije ali i sa većim mogućnostima da iskoriste njene prednosti, u poređenju sa tržištima u nastajanju i ekonomijama u razvoju.

U naprednim ekonomijama, veštačka inteligencija može uticati na oko 60 procenata radnih mesta. Otprilike polovina izloženih poslova može imati koristi od integracije AI, povećavajući produktivnost. Za drugu polovinu, AI aplikacije mogu izvršavati ključne zadatke koje trenutno obavljaju ljudi, što bi moglo smanjiti potražnju za radnom snagom, što bi dovelo do nižih plata i smanjenog zapošljavanja.

U najekstremnijim slučajevima, neki od ovih poslova mogu nestati. Nasuprot tome, na tržištima u razvoju i zemljama sa niskim prihodima, očekuje se da će izloženost AI biti 40 procenata, odnosno 26 procenata.

Ovi nalazi ukazuju na to da se tržišta u razvoju i ekonomije u razvoju suočavaju sa manje neposrednih poremećaja od strane veštačke inteligencije. U isto vreme, mnoge od ovih zemalja nemaju infrastrukturu ili kvalifikovanu radnu snagu da iskoriste prednosti veštačke inteligencije, što povećava rizik da bi tehnologija vremenom mogla da pogorša nejednakost među nacijama.

Napredne ekonomije bi trebalo da daju prioritet inovacijama i integraciji veštačke inteligencije dok razvijaju čvrste regulatorne okvire. Ovaj pristup će obezbediti bezbedno i odgovorno okruženje veštačke inteligencije, pomažući u održavanju poverenja javnosti.

Za tržišta u nastajanju i ekonomije u razvoju, prioritet bi trebalo da bude postavljanje jakih temelja kroz ulaganja u digitalnu infrastrukturu i digitalno kompetentnu radnu snagu. Pred nama je era veštačke inteligencije i još uvek je u našoj moći da obezbedimo da ona donosi prosperitet za sve. Da li će tako i ostati pokazaće budućnost.

(Telegraf.rs)