Veselin Jevrosimović: Aplikacija na recept
Sve je više softverskih rešenja i namenskih uređaja za brigu o zdravlju i pomoć pacijentima i zdravstvenim radnicima
Redovni čitalac ovih redova zna da stojim na stanovištu kako tehnologija, ukoliko se pravilno koristi i ne zloupotrebljava, može značajno da unapredi mnoge sfere svakodnevnog života.
Jedna od oblasti u kojima se u narednom periodu očekuje ogroman napredak je medicina. Naime, sve je više softverskih rešenja i namenskih uređaja za brigu o zdravlju i pomoć pacijentima i zdravstvenim radnicima.
Od aparata koji nadgledaju različite parametre organizma, preko sistema za telemedicinu, do programa koji mogu aktivno da pomognu u lečenju bolesti i poremećaja.
Upravo ovo poslednje je vest koja ovih dana odjekuje medijima posvećenim tehnologiji i medicini.
Američka agencija za lekove je odobrila prvu aplikaciju za dodatnu pomoć i tretman osoba koje pate od depresije. Ridžojn (eng. Rejoyn) kako se zove ovaj program za pametne telefone, može da se koristi isključivo uz odobrenje lekara, odnosno prepisuje se na recept. Podrazumeva se da pacijent uzima i klasičnu terapiju, a aplikacija je tu da ponudi šestonedeljni kurs samopomoći u vidu terapeutskih predavanja, emocionalnih treninga i komunikacije sa lekarom.
Ispitivanje koje je poslužilo kao osnova za zvanično odobrenje obavljeno je na uzorku od četiri stotine pacijenata tokom više od četiri meseca. Pokazalo se da je ogromna većina ispitanika pokazala značajno smanjenje simptoma. Kontrolna grupa je koristila lažnu aplikaciju i kod njih nije uočen napredak.
Postoje i eksperti koji sumnjaju u pozitivne efekte ovakvog tretmana, ali se svi mahom slažu da negativne posledice nisu verovatne. Naravno, nadzor nad korišćenjem aplikacije će ostati, zbog čega ona neće moći da se preuzme bez dozvole.
Verujem da će, ukoliko se Ridžojn i u široj upotrebi pokaže korisnim i uspešnim, vremenom sve više sličnih aplikacija postati dostupno korisnicima. Naravno, glavni cilj je da se uspostavi jasna i stroga regulativa u ovoj oblasti, kako ne bismo imali nadri-rešenja koja potencijalno mogu da nanesu štetu pacijentima.
U ljudskoj prirodi je da u teškim situacijama traže „slamku spasa“, pa baš zbog toga institucije moraju da se aktivno uključe u proveru i kontrolu ponuđenih medicinskih softvera.
Za to su opet potrebni zdravstveni radnici koji dovoljno dobro razumeju tehnologiju i koji su namenski školovani za tu vrstu posla, što je već posebna tema za neki budući tekst.
(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)