Kako veštačka inteligencija može doprineti rešavanju sukoba?

Da li AI može posredovati u sukobu bolje od ljudi?

Diplomatski procesi koji se odvijaju širom sveta podrazumevaju, često tajne sastanke koji se nikada ne objavljuju. Vekovima se veština posredovanja u konfliktu oslanjala na nijansirane ljudske sposobnosti zapažanja.

Bitno je primetiti gotovo sve u ljudskom ponašanju od jednostavnih elemenata kao što je kako uspostaviti kontakt očima i pažljivo slušati do otkrivanja promena u emocijama i suptilnih signala protivnika.

Preporučujemo

Sada, sve veći broj preduzetnika i stručnjaka postavlja dramatičan novi skup alata u svetu rešavanja sporova, oslanjajući se sve više na veštačku inteligenciju.

Revolucionarni tehnološki napredak revolucioniše granice mira i posredovanja. Veštačka inteligencija se koristi za analizu prikupljenih obaveštajnih podataka u zonama sukoba, vezanih za rat.

Svedoci smo ere u kojoj AI transformiše posrednike u moćne ustanove. Digitalna rešenja su se pokazala efikasnim u složenoj diplomatiji. Generacijama bi se moćnici okupljali iza zatvorenih vrata kako bi donosili odluke koje utiču na ljude širom sveta.

Digitalne tehnologije sada mogu omogućiti da proces bude efikasniji. Geografski informacioni sistemi (GIS) čuvaju informacije u mapama za praćenje sporazuma o prekidu vatre.

U međuvremenu, virtuelna stvarnost (Virtual Reality - VR) stvara impresivna okruženja koja diplomatama mogu pružiti dublje razumevanje onoga što se dešava u krizama u kojima posreduju.

UN su 2021. pozvale grupu diplomata da isprobaju VR kako bi razumeli rad svoje verifikacione misije u Kolumbiji na mirovni proces u zemlji.

Ambasadori su rekli da su dobili izvanredan uvid u kontekst, strah i osećanja kroz koja ljudi u zemlji prolaze. Tehnologija veštačke inteligencije takođe omogućava brzu analizu velikih količina podataka, pretvarajući mesece rada u minute kako bi mašina pročitala javna osećanja i označila nove pretnje mirovnim procesima.

Mašinsko učenje može uočiti obrasce ili korelacije i pomoći u kreiranju scenarija o tome šta bi zainteresovane strane mogle da urade i kada.

Inicijativa UN-a razvila je pilot projekat u Ugandi koji je koristio alate veštačke inteligencije, kao što je tehnologija za prepoznavanje govora i analizu velike količine informacija iz radio emisija kako bi istraživači mogli da steknu osećaj javnog raspoloženja o pitanjima koja se kreću od klimatskih promena do izbeglica koje beže sa juga Sudana.

Ipak, nije sve tako idealno. AI razvijaju inženjeri koji, kao i sva ljudska biće, imaju svoje predrasude. Tehnologija se napaja podacima sa interneta, koji mogu da ojačaju ili pojačaju postojeće društvene predrasude i promovišu diskriminaciju, upozoravaju stručnjaci.

U međuvremenu, provera autentičnosti informacija i upoređivanje složenih dokaza su najvažniji u vreme kada je lažiranje slika ili vesti postalo izuzetno lako.

U bilo kom rešavanju sukoba, potrebna je zajednička osnova dokaza kako bi obe strane ušle u to posredovanje kako bismo znali šta je istina. Ako nema osnova za zajedničko uverenje ili zajedničko razumevanje situacije, ne može se desiti posredovanje.

Tehnologija tu može biti od pomoći. Informacije, pravne odluke ili zapisnici o glasanju moraju biti provereni i uskladišteni na bezbednom mestu da se ne bi oštetili.

Centralizovano čuvanje u eri Web 3.0 nisu više prihvatljiva rešenja. Danas je cilj da se digitalni materijal skladišti na što više mesta, kažu analitičari. To je ono što blockchain tehnologije rade. Oni čuvaju materijal u nepromenljivom i decentralizovanom sistemu.

Digitalne tehnologije se koriste sve češće u stvaranju mira i omogućavaju posrednicima da vide sukobe iz novih uglova. Međutim, treba da zapamtimo da srce svakog političkog procesa ostaje kolebanje i bavljenje pojedincima koji imaju duboko usađene predrasude, strahove i ideologije.

Koliko će AI zaista doprineti u rešavanju sporova, pokazaće budućnost.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)