Veselin Jevrosimović: Digitalno blagostanje

Decenijama unazad, naučnici, inženjeri i inovatori zaista naporno rade da u svakodnevnu upotrebu uvedu rešenja koja treba da olakšaju život

Kada su ljudi u drugoj polovini prošlog veka razmišljali o vremenu nakon 2000. godine, pretpostavljalo se da ćemo živeti u nekoj vrsti tehnološke utopije. Stariji čitaoci će se možda setiti da smo čak imali i interesantnu dokumentarnu seriju na tu temu.

Decenijama unazad, naučnici, inženjeri i inovatori zaista naporno rade da u svakodnevnu upotrebu uvedu rešenja koja treba da olakšaju život i svakodnevne aktivnosti, ali i da unaprede ukupno zdravlje svakog čoveka.

Preporučujemo

Postavlja se pitanje koliko u tome uspevaju.

U jednom intervjuu koji je dao početkom ere personalnih računara, Stiv Džobs, jedan od osnivača kompanije Epl, nazvao je računar „biciklom za um“. Ispričao je kako je u mladosti čitao o istraživanju efikasnosti živih bića kada je u pitanju kretanje i koliko se energije troši po pređenom kilometru.

Čovek je, prema naučnicima, na neslavnom trećem mestu otpozadi. Međutim, čovek na biciklu i dalje koristi samo energiju sopstvenog tela, ali je na ubedljivo prvom mestu ispred svih ostalih životinja.

Način na koji bicikl unapređuje naše noge, računari i drugi digitalni uređaji treba da unaprede naš mozak.

Uz automatizacije koje donosi moderno doba, napredak medicine i efikasnost savremenih mašina, možemo da govorimo o „digitalnom blagostanju“. Na žalost, ispostavlja se da ljudski um nije napredovao koliko je to pokojni inovator očekivao.

Ljudi su postali zavisni od mobilnih telefona i društvenih mreža, raspon pažnje je značajno opao, pa se čak govori o negativnom uticaju novih medija na mentalno zdravlje. Srećom, i u prošlosti se dešavalo da ljudi usled promena koje nosi duh novog vremena ne rade u svom najboljem interesu, pa smo kao društvo to uspevali da prevaziđemo.

Tehnologija ne može da reši probleme ljudskog društva koji su nasleđeni iz nekih prethodnih vremena. Jasno je da se društvena nadgradnja – svest, verovanja, kultura i običaji ljudi – mnogo teže i sporije menjaju od životnog standarda, uređaja ili kućnih aparata koje koristimo.

Još i više, ubrzani razvoj tehnike i novi fenomeni digitalnog sveta mogu da dođu u koliziju sa predubeđenjima i navikama korisnika. Zbog toga nam u vremenu veštačke inteligencije i sveprisutnih računara sve više trebaju sociolozi, psiholozi i filozofi da nam pomognu da kao ljudska zajednica bolje razumemo novi svet u kome živimo.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)