Kako je veštačka inteligencija pomogla je naučnicima da naprave novu vrstu baterija?

Kako će nove baterije uticati na dalji razvoj elektronike?

Iako postoje različita, često suprotstavljena mišljenja o uticaju veštačke inteligencije na ljudsko društvo, navešćemo jedan pozitivan primer.

Naime, u potrazi za novim materijalima, naučnici su se tradicionalno oslanjali na istraživanja u laboratoriji, vođeni intuicijom, uz veliku količinu pokušaja i grešaka.

Preporučujemo

Sada je otkriven novi materijal za baterije uz pomoć veštačke inteligencije.

Reč je o pronalaženju nove vrste materijala za proizvodnju baterija. Poznato je koliko su baterije bitne jer napajaju energijom sve elektronske uređaje, bez kojih današnje društvo ne može da funkcioniše. Pronalaženje novih materijala koji će efikasnije skladištiti električnu energiju postaje imperativ.

U početnom stadijumu, naučnici su identifikovali više od 32 miliona materijala koji bi mogli biti korišćeni za izradu novog, efikasnijeg tipa baterija. Bilo je potrebno tehnološki izraditi a zatim ispitati svaki od materijala kako bi se utvrdilo koji materijali zaista odgovaraju proračunima i predviđanjima. To bi predstavljalo dugotrajan i skup proces.

Veštačka inteligencije je broj potencijalno efikasnih materijala svela na svega 23 i to za svega 80 sati! Istraživači iz kompanija Microsoft i Pacific Northwest National Laboratory (PNNL), su sintetizovali i testirali jedan od tih materijala i kreirali radni prototip baterije.

Naučnici su ranije koristili AI da predvide svojstva materijala ali ne i da i da kreiraju nove. Istraživači su ciljali čvrsti elektrolit. Elektrolit je materijal koji prenosi jone, električno nabijene atome, napred i nazad između elektroda baterije. U standardnim litijum-jonskim baterijama, elektrolit je tečnost, pri čemu postoje opasnosti, kao što je curenje baterija ili izazivanja požara.

Razvoj baterija sa čvrstim elektrolitima je glavni cilj naučnika o materijalima. Istraživači su koristili AI da filtriraju materijale na osnovu stabilnosti, naime, da li oni zaista mogu postojati u stvarnom svetu. Time je lista smanjena na manje od 600.000 kandidata.

Dalja analiza veštačke inteligencije odabrala je kandidate koji će verovatno imati električna i hemijska svojstva neophodna za baterije. Pošto su modeli veštačke inteligencije približni, istraživači su filtrirali ovu manju listu koristeći isprobane i računarski intenzivne metode zasnovane na fizici. Takođe su izbacili retke, toksične ili skupe materijale.

Novi elektrolit je sličan poznatom materijalu koji sadrži litijum, itrijum i hlor, pri čemu se zamenjuje deo litijuma za natrijum. Ova činjenica predstavlja veliku prednost jer je litijum skup i za njim velika potražnja.

Predviđa se da će se u budućnosti isti alati koristiti ga za razne naučne poduhvate. Kako stvari stoje, veštačka inteligencija napreduje vrtoglavom brzinom. Da li će nam doneti dobre ili loše stvari saznaćemo u bliskoj budućnosti.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)