Da li će primena veštačke inteligencije ukidati radna mesta i izazvati nezaposlenost?

Kakav će biti odgovor zaposlenij na primenu nove tehnologije?

Svedoci smo sve većeg uticaja veštačke inteligencije kako na svakodnevni život tako i na generalna kretanja u društvu. Koliko god da je 2023. bila prekretnica za veštačku inteligenciju, AI je spremna da ostvari još veći uticaj 2024. Ovoga puta ćemo pokušati da sagledamo uticaj veštačke inteligencije na trendove u zapošljavanju.

Već sada je očigledno da će AI zameniti radnike na mnogim mestima koja su do sada bila isključivo poslovi koje su izvršavali ljudi. Veoma brzo se krećemo ka tački kada će mnoga ljudska zanimanja biti ukinuta i obavljaće ih računari odnosno veštačka inteligencija.

Preporučujemo

Ljudi koji sada obavljaju posmatrane poslove i imaće svega dve opcije: ostanak bez posla ili prekvalifikaciju za zanimanja koja su aktuelna.

Ukoliko odemo dalje, postavlja se pitanje šta će se desiti kada veliki broj zanimanja preuzme AI? Broj zaposlenih koji obavljaju poslove koje zamenjuje AI postaće sve veći. O posledicama možemo samo da nagađamo.

Ipak, postoje razmatranja koja govore u prilog tome da će sam proces zapošljavanja u sadašnjim uslovima, postati znatno pravedniji uz podršku veštačke inteligencije. Veštačka inteligencija će verovatno postati moćno sredstvo za radnike sa invaliditetom, a taj napredak bi mogao da pokrene promene za sve ljude.

Mnogi alati za mašinsko učenje razvijeni u korist invalidnih radnika mogli bi postati sve dostupniji te će radnici sa invaliditetom biti znatno konkurentniji na tržištu rada.

Na primer, alati za pretvaranje govora u tekst i teksta u govor zasnovane na algoritmu koji pružaju dodatne informacije korisnicima sa oštećenim vidom i sluhom. Profesionalci za ljudske resurse su već́ spremni da koriste veštačku inteligenciju u procesu zapošljavanja kako bi stvorili pravednije uslove zapošljavanja.

Treba imati u vidu da je trenutna tehnologija daleko od savršene. U cilju usavršavanja stručnjaci iz industrije rade na smanjenju algoritamske pristrasnosti na elektronskim platformama za zapošljavanje i drugim HR alatima putem AI. Osim procesa zapošljavanja, neke globalne kompanije koriste tehnologiju veštačke inteligencije da zadrže talente.

Firme trenutno eksperimentišu sa korišćenjem podataka veštačke inteligencije za efikasniju preraspodelu budžeta, premeštanje radnika na traženija mesta i, zauzvrat, sprečavanje otpuštanja. Ovo bi posebno moglo pomoći marginalizovanim grupama, koje su često na meti korporativnih reorganizacija. Za početak, razvoj veštačke inteligencije može da podstakne regulatore da se sve više fokusiraju na finansiranje praksi uključivanja radnika u javnom i privatnom sektoru.

U svom nedavnom strateškom planu sprovođenja (SEP), američka komisija za jednake mogućnosti zapošljavanja dala je prioritet prevazilaženju diskriminacije na radnom mestu u svetu koji podržava veštačka inteligencija.

U EU, novousvojeni zakon o veštačkoj inteligenciji zahteva da podaci o ljudskim resursima i procesi u firmama moraju da ispune utvrđene standarde koji štite prava radnika ili da se suoče sa korporativnim kaznama ukoliko ne ispunjavaju te standarde.

Mnogi stručnjaci izražavaju zabrinutost da će AI zameniti neke poslove što predstavlja potpuno opravdan strah. Istovremeno postoje i optimistička predviđanja da AI neće eliminisati sve ljudske poslove. Umesto toga, radnici će evoluirati tko da mogu da koegzistiraju sa ovom tehnologijom u nastajanju, a zaposleni koji su voljni da uče i prilagode se veštačkoj inteligenciji videće najveće koristi.

Kako je veštačka inteligencija ušla u opštu upotrebu, mnogi tehnološki lideri pozivaju na pritisak da se definišu njene granice. Regulatori imaju zadatak da prošire upotrebu tehnologija a da istovremeno štite prava radnika i postojeća zanimanja.

Iako su generalna predviđanja veštačke inteligencije na radna mesta pesimistična, postoje i pozitivni tonovi koji govore da nije sve takao crno. Kakva će biti budućnost, saznaćemo.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)