Veselin Jevrosimović: Nauka o podacima
Nesreća je u tome što podaci sami po sebi ne znače mnogo. Da bi oni postali informacije, potrebno je staviti ih u određeni kontekst i odrediti njihovu relevantnost u odnosu na njega
Živimo u vremenima u kojima nepojmljivo velike količine podataka nastaju svake sekunde tokom čitavog dana. Da biste se u to uverili, dovoljno je da "provrtite" poslednjih sat vremena na bilo kojoj od popularnijih društvenih mreža.
A to je samo vrh ledenog brega u odnosu na podatke koje proizvode kompanije u svom poslovanju, sistemi za nadzor postrojenja i infrastrukture, senzori u pametnim domovima i svi ostali digitalizovani servisi.
Još i više, najveća količina tih podataka dostupna je, putem interneta i namenskih komercijalnih platformi, praktično bilo kojoj osobi na planeti.
Nesreća je u tome što podaci sami po sebi ne znače mnogo. Da bi oni postali informacije, potrebno je staviti ih u određeni kontekst i odrediti njihovu relevantnost u odnosu na njega. Informacije, opet, govore neke činjenice, ali nam ne služe naročito mnogo ako ih ne povežemo međusobno i u celine, uporedimo ih sa prethodnim iskustvima i time pretočimo u znanje.
Znanje je beskorisno ako ga ne upotrebljavamo da donesemo ispravne odluke u pravom trenutku (prenošenje znanja posebno je važno, ali to je već tema za neki drugi put). Zbog svega što sam ovde ispričao, veoma je bitno da se u digitalnom dobu neki ljudi bave prikupljanjem ogromnih količina struktuiranih i nestruktuiranih podataka, njihovom analizom, pretvaranjem u informacije i izlučivanjem znanja iz obrađenih sadržaja.
Njihov posao se zove nauka o podacima (eng. data science). Radi se o multidisciplinarnoj oblasti koja povezuje matematiku i statistiku sa specijalizovanim programiranjem, mašinskim učenjem i veštačkom inteligencijom. Ono „nauka“ potiče od toga što se za analizu podataka i izvlačenje zaključaka koriste naučne metode, procesi i algoritmi kako bismo bili sigurni da su dobijene informacije valjane.
Sam proces se sastoji od prikupljanja podataka, njihove pripreme za analizu, zatim analize, istraživanja i vizuelizacije, i na kraju predviđanja, eksperimentisanja i komunikacije sa širom publikom.
Trenutno je u celom svetu velika potražnja za stručnjacima koji se bave naukom o podacima. Verujem da će ona samo rasti kako u masovnu upotrebu budu uvođeni neki budući digitalni servisi. Zbog toga je presudno da mladi ljudi razumeju trendove u informacionim tehnologijama i da na vreme stiču znanja i veštine potrebne za funkcionisanje i uspeh u digitalnom dobu.
(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)