Kako će edukacija o kriptovalutama doprineti njihovom osnaživanju?

Vreme čitanja: oko 2 min.

U kojim zemljama vlada najveće interesovanje za sticanjem znanja o kriptovalutama?

Foto: Privatna arhiva, CoinDesk

Kriptovalute još uvek predstavljaju novinu u finansijskom svetu iako postoje već 14 godina. Istini za volju počeci nisi bili spektakularni ali je zato napredak bio spektakularan. Kompanija Consensys je anketirala oko 15.000 ljudi širom sveta a 92% je reklo da je „čulo“ za kriptovalute.

Čak 50% ispitanika „razume“ klasu imovine. Takvo razumevanje je bilo posebno visoko među ljudima iz zemalja u razvoju kao što su Nigerija, Brazil, Indija i slične. Ovi podaci naglašavaju rastuće interesovanje za kripto i srodne tehnologije. Ali još uvek ima mnogo nerazumevanja i potrebna je edukacija širokih masama o kripto konceptima.

Većina ljudi je samo „čula“ za kriptovalute ali je imala malo praktičnog iskustva i to često negativnog: loš korisnički doživljaj, prevare, itd. Pomaganje korisnicima da istinski razumeju kripto je stoga ključ za održivo, dugoročno usvajanje. Jer izreka da je znanje moć́ u slučaju kriptovaluta ima posebno značenje.

Svi danas imaju finansijske potrebe i koriste novac, ali samo oko 33% odraslih širom sveta je finansijski pismeno. Ovo je glavni razlog zašto je finansijski kriminal tako čest posebno u oblastima u nastajanju kao što je kripto. Kada većina ljudi uopšte ne razume finansije sasvim je prirodno da još manje razumeju nove klase imovine, njihovu tržišnu dinamiku i tehničke osnove.

Zlonamerni akteri brzo iskoriste ovi činjenicu napadajući nesvesne korisnike putem prevara, pre svega phishing napada u velikom obimu. Izgradnja snažnih bezbednosnih okvira i procesa lakih za korišćenje je od ključnog značaja za rešavanje ovog problema.

Ali u domenu vođenom od strane korisnika kao što je kripto, podjednako je važno, ako ne i više, da pojedinačni korisnici budu više obrazovani na ovu temu prave manje grešaka Web3 ne sme da ponovi grešku koju je načini Web2 koji je krajnje korisnike razmazio samo pogodnostima, bez unapređenja značajne tehničke i finansijske svesti.

Sa mnogo dostupnog sadržaja, korisnici sada imaju tendenciju da konzumiraju samo ono što im se najviše dopada i u većini „poništavaju“ sve što je dosadno ili nezanimljivo. To je možda više tačno za obrazovni sadržaj nego bilo šta drugo, s obzirom na negativne asocijacije koje ljudi često imaju sa učenjem.

U svakom slučaju, mnoge studije su pokazale da je zabavan način najbolji način da se nešto nauči. Zabava daje učenicima dodatnu energiju, povećavajući njihovo pamćenje, pažnju i motivaciju za učenje.

Kripto edukatori moraju dati prioritet angažovanju prilikom dizajniranja obrazovnih materijala, kurseva i slično. Zanimljivi informativni i zabavni video snimci su stoga najpristupačniji obrazovni medijum, odličan i za amatere i profesionalce.

Imajući to u vidu, krajnje je vreme da se realizacije pretvori u akcije izgradnjom namenskih skupova obrazovnih resursa kojima učenici mogu lako da pristupe na strukturisan način. Ne bi trebalo da trče od jednog izvora do drugog, a iznad svega, obrazovanje mora biti besplatno.

Što pre postignemo ove ciljeve, brže ćemo biti svedoci masovnog usvajanja kriptovaluta i to održivo i dugoročno. Kada će se to desiti, ostaje da se vidi.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)