Veselin Jevrosimović: Platforma kao rešenje
Premda ne postoji precizna definicija platformskog modela oko koje bi se složili svi eksperti, može se reći da on predstavlja način poslovanja i tehnološku infrastrukturu fokusiranu na omogućavanje povezivanja i interakcije velikog broja učesnika
Prošle nedelje sam pisao o budućnosti maloprodaje i sudbini koja najverovatnije očekuje prodavnice i druge vrste maloprodajnih objekata.
Jedan od značajnih efekata koje tom prilikom nisam pomenuo odnosi se na uvođenje platformi kao modela poslovanja. Razlog izostavljanja je što se ovaj trend ne odnosi samo na direktnu prodaju krajnjim kupcima, već obuhvata najširi krug učesnika u proizvodnji, distribuciji i prodaji.
Da krenemo redom.
Premda ne postoji precizna definicija platformskog modela oko koje bi se složili svi eksperti, može se reći da on predstavlja način poslovanja i tehnološku infrastrukturu fokusiranu na omogućavanje povezivanja i interakcije velikog broja učesnika.
U praksi to znači da firme treba da uvedu rešenja koja će omogućiti umrežavanje njihovih kupaca, dobavljača, pružalaca pratećih usluga i svih drugih partnera u poslu. Ova rešenja nisu vezana samo za informacione tehnologije, već i za organizaciju kompanije i uspostavljanje odgovarajuće kulture i discipline.
Platformske modele prve su razvile inovativne IT kompanije u domenu onlajn prodaje, ali se danas primenjuju u najrazličitijim granama. Široj publici je verovatno najbliži način na koji funkcioniše Amazon – najveća onlajn prodavnica. Naime, njihova platforma ne koristi samo krajnjim kupcima, već su razvili mrežu partnera koji putem nje mogu da nude svoje proizvode, a uvezani su i transporteri, dostavljači, magacinski prostori itd.
Krajnji cilj je gradnja dugoročnih odnosa, kreiranje zajednice i ostvarivanje koristi za sve učesnike. Prema nekim teorijama, digitalna transformacija kompanije se odigrava u četiri faze. Prva je uvođenje digitalnih alata, druga je podizanje tih alata na napredni sistemski nivo, treća je uspostavljanje digitalne platforme i poslednja razvoj digitalnog ekosistema. Iz ovoga je jasno da je platforma rešenja za budućnost svake organizacije.
Digitalizacija je proces koji je u mnogim delovima sveta ušao u završnu fazu. Sa zadovoljstvom i ponosom mogu da kažem da je naša zemlja deo tog odabranog društva, pogotovo u oblasti elektronske uprave. Ostaje da domaće kompanije, gde god je to moguće, prilagode svoje poslovanje novim modelima poslovanja i maksimalno iskoriste pozitivne efekte digitalizacije.
Pameti i znanja imamo dovoljno, ali je i dalje potrebno ulaganje u edukaciju i digitalno „opismenjavanje“ svih vrsta korisnika, a posebno mladih koji u budućnosti treba da budu nosioci razvoja i daljeg napretka.
(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)