Veselin Jevrosimović: Standardi za odgovornije ponašanje
Svako od nas može da pruži svoj doprinos štednjom energije u svojoj kući i na radnom mestu
Eksperti iz različitih svetskih organizacija povremeno daju svoje rang liste najvećih pretnji po opstanak čovečanstva, gde prvo mesto zauzima ona koja je najopasnija i najizvesnija.
U većini takvih procena, nuklearni ratovi i nekontrolisana moć veštačke inteligencije nisu na prvom mestu. Naime, ubedljivo najveću opasnost po život na Zemlji predstavljaju klimatske promene prouzrokovane zagađenjem okoline i prekomernom potrošnjom energije.
Ako ste sumnjičavi prema ovim tvrdnjama, osvrnite se na ovo leto - oluje, požare i suše koje su se u natprosečno velikom broju događale širom planete. Pisao sam mnogo puta o alternativnim izvorima energije, održivom razvoju i svim novim tehnologijama koje mogu da pomognu da ponovo živimo u skladu sa prirodom.
To su velike i globalne priče. Sa druge strane, svako od nas može da pruži svoj doprinos štednjom energije u svojoj kući i na radnom mestu. Jedan od načina je ugradnja senzora i uređaja koji se jednim imenom nazivaju „pametni dom“ (eng. smart home).
Od sijalica čija snaga može da se podešava, preko utičnica koje se automatski isključuju, do termometra koji je sposoban da pošalje informaciju ostalim uređajima kada temperatura pređe postavljeni prag, ovakve aparate već sada možemo da nabavimo.
Problem je što, ako želimo naprednije funkcionalnosti, moramo da biramo iz ponude jednog proizvođača, pošto uređaji po pravilu nisu kompatibilni. Zbog toga je potrebno da se uspostavi jedan standard koji bi koristili svi. Trenutno je aktuelan predlog nazvan „Matter“.
Radi se o nekoj vrsti zajedničkog jezika kojim treba da komuniciraju svi pametni uređaji, ne samo u pametnom domu, već i u okviru šireg koncepta interneta stvari. Budući da je podržan od nekoliko velikih kompanija, ovaj otvoreni standard ima veliku šansu da postane opšteprihvaćen.
Za sada još uvek nemamo jedinstven globalni standard za rad elemenata pametnog doma. Srećom, u velikom broju slučajeva to nije neophodno. Radi se o tome da senzori i drugi uređaji koriste postojeće standarde za povezivanje, poput Vajfaj i Blutut konekcije.
Neretko nekakva direktna saradnja između uređaja nije ni potrebna. Sa druge strane, da bi sve komponente mogle da funkcionišu u punom kapacitetu, neophodno je da njima upravlja centralizovani napredni softver. E, za to je već potrebno uspostavljanje jasnih i preciznih standarda.
(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)