Veselin Jevrosimović: Ljudi i mašine
Sposobnost jezičkih modela kao što su Čet GPT i slični da na osnovu napisanih instrukcija sastave ispravan programski kod na različitim programskim jezicima, postavila je programere u prvi red onih koji bi mogli da ostanu bez posla
Sada kada je većina zainteresovanih mogla da se uveri na koji način bi u budućnosti mogla da izgleda praktična upotreba veštačke inteligencije, mnogi se pitaju u kojim bi poslovima mašine u doglednoj budućnosti mogle da zamene ljude.
Sposobnost jezičkih modela kao što su Čet GPT i slični da na osnovu napisanih instrukcija sastave ispravan programski kod na različitim programskim jezicima, postavila je programere u prvi red onih koji bi mogli da ostanu bez posla.
Pisao sam o tome i mnogo pre nego što smo dobili masovno dostupne napredne alate veštačke inteligencije. Svi koji pomnije prate ovu oblast, mogli su da pretpostave da će zanimanje programer u klasičnom smislu polako nestati.
Ono što se ne vidi iz novinskih napisa, jesu praktični detalji i realna primena u konkretnim slučajevima.
Naime, alati veštačke inteligencije mogu da sastave jednostavno parče programskog koda, ali su daleko od toga da pišu kompleksne softvere bilo koje prirode. Za to su potrebni ljudi koji će razumeti zahteve za funkcionalnostima, poslovne procese i načine automatizacije, osmisliti mehanizme da se na zahteve adekvatno odgovori, i na kraju sve to pretočiti u arhitekturu novog sistema i komponente koje ga čine.
Tek tada sledi pisanje programskog koda na osnovu jasnih instrukcija. Mašine mogu da nastupe od ovog koraka. I opet, pisanje takvih instrukcija nije uvek moguće - niti je to efikasno - prirodnim jezikom.
U životu je obično najteže objasniti apstraktne pojmove i ideje precizno i nedvosmisleno. Zbog toga se polako uspostavljaju pseudo programski jezici koji treba da posluže kreatorima aplikacija da svoje ideje i zahteve prenesu veštačkoj inteligenciji.
Za sada ih ima nekoliko, a pravi rat za uspostavljanje standarda u ovoj oblasti tek sledi.
Ne mislim da će mašine ikada moći u potpunosti da zamene ljudsku kreativnost, spremnost na improvizaciju, rizike i eksperimentisanje. Uostalom, ako bi se to dogodilo, postavilo bi se pitanje svrhe našeg postojanja, što nas uvodi u mračnu temu apokaliptičkih scenarija i teorija zavere.
Pre sam uverenja da će se, u različitim oblicima, uspostaviti neka vrsta simbioze u kojoj će naše prirodne sposobnosti biti unapređene računarskom tehnikom i veštačkom inteligencijom. Uostalom, to i jeste osnovna svrha tehnološkog napretka od kada postoji ljudski rod.
(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)