Veselin Jevrosimović: Model sveta

Pitanje je, ipak, da li je prava inteligencija ako računar „samo“ pogađa šta je sledeća reč u tekstu koji piše

Kada sam pre nešto više od godinu dana pisao o univerzalnoj veštačkoj inteligenciji (eng. AGI – artificial general intelligence), sistemi kao što su ČetGPT bili su još u povoju i nepoznati široj publici.

U međuvremenu smo dobili pregršt naprednih softvera baziranih na mašinskom učenju, kojima možemo da postavljamo pitanja ili ih koristimo za generisanje slika, muzike i drugih sadržaja.

Preporučujemo

Sada kad iz prve ruke možemo da osetimo kako funkcioniše veštačka inteligencija, postavlja se pitanje da li smo je tako zamišljali.

Naime, većina postojećih rešenja bazirana je na jezičkim modelima (eng. large language model, LLM) i sličnim metodama mašinskog učenja. To podrazumeva korišćenje ogromnih količina podataka – od tekstova, preko programskog koda, pa sve do fotografija i video zapisa – za treniranje modela.

Pored toga, koristi se veliki broj ljudi koji u interakciji sa računarima dodatno podešavaju sistem za davanje očekivanih odgovora. Na kraju se, u većini slučajeva, čitava priča svodi na statistiku. Ta statistika je neverovatno kompleksna i svakako treba odati priznanje genijalnosti i naporu stručnjaka koji rade u ovoj oblasti.

Pitanje je, ipak, da li je prava inteligencija ako računar „samo“ pogađa šta je sledeća reč u tekstu koji piše. Uostalom, prosečan čovek nauči da vozi za nekih dvadesetak časova obuke, dok su za trening autonomnih vozila potrebne hiljade sati i milijarde jedinica podataka.

Zbog toga eksperti govore o „modelima sveta“ kao načinu da se veštačka inteligencija približi onome što nazivamo zdravim razumom ili svešću. Radi se o apstraktnoj reprezentaciji pojava u stvarnom svetu, na sličan način na koji funkcioniše ljudski mozak.

Već se uveliko radi na razvoju ovakvih modela, i siguran sam da ćemo u narednih nekoliko godina videti rezultate.

Redovan čitalac se verovatno seća muke da od ČetGPT modela „izvučem“ sažet opis radnje drame „Sumnjivo lice“ Branislava Nušića. Premda je prvi odgovor koji sam dobio bio iscrpan i detaljan, ispostavilo se da je potpuno netačan. Moji ponovljeni pokušaji pružanja pomoći i usmeravanja ka tačnom rešenju nisu urodili plodom, pa sam na kraju odustao.

Jedini zaista ispravan odgovor koji je veštačka inteligencija trebalo da mi ponudi jeste jedno veliko iskreno „ne znam“. Tek kada do toga dođemo moći ćemo da pričamo o stvarnoj inteligenciji mašina.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)