Veselin Jevrosimović: Tačka preloma

Nakon što je šira javnost postala zaokupljena veštačkom inteligencijom (AI) kroz veoma uspešnu globalnu kampanju i brojne tekstove i video priloge o ChatGPT sistemu, mnogo se otvorenije govori o ovoj temi

U nekoliko sam navrata na ovim stranama spomenuo kako će u relativno bliskoj budućnost zanimanje programer prestati da postoji.

Da biste to zaključili, ne morate da budete naročiti prorok, dovoljno je da redovno pratite zbivanja i trendove u svetu informacionih tehnologija.

Preporučujemo

Nakon što je šira javnost postala zaokupljena veštačkom inteligencijom (AI) kroz veoma uspešnu globalnu kampanju i brojne tekstove i video priloge o ChatGPT sistemu, mnogo se otvorenije govori o ovoj temi.

Naravno, nije programiranje jedini posao koji će jednoga dana mašine moći efikasnije da obavljaju umesto nas, ali su ljudi u softverskom inženjeringu, po svojoj prirodi, spremniji da prigrle nova rešenja i sposobniji da razviju AI alate koji će im pomoći u obavljanju svakodnevnih zadataka.

Mogli bismo čak da kažemo da smo u ovom momentu došli do svojevrsne tačke preloma, kada većina prihvata veštačku inteligenciju kao neminovnost i tok u koji se treba na vreme uključiti.

ChatGPT je samo jedan primer kako veštačka inteligencija može da nam pomogne u pronalaženju odgovora, identifikovanju uzroka problema i optimizaciji postojećih mehanizama.

Već sada su dostupni i brojni drugi alati, a neke sam već pomenuo u tekstu od prošle nedelje. Kreću se od rasponu od pomoći pri pisanju tekstova, preko automatizacije različitih aktivnosti, do optimizacije programskog koda i pronalaženja bezbednosnih rupa.

Šta će ostati ljudima jednoga dana kada AI sistemi budu mogli sami da pišu optimalan i siguran programski kod? Ostaće im kreativni deo posla, razumevanje problema sa kojima se korisnici susreću i osmišljavanje rešenja. I naravno, davanje instrukcija veštačkoj inteligenciji kako da napiše program.

Ukratko, sve ono što je najvredniji deo posla softverskog inženjera.

Mnogi osećaju neku vrstu straha od novih tehnologija, pre svega zbog mogućeg gubitka posla. Ako pogledamo u prošlost, mnogo puta se dešavalo, a pogotovo u industrijskoj revoluciji, da za određenim zanimanjima prestane potreba i to praktično preko noći.

Sa druge strane, otvorene su brojne prilike i ljudi su nastavili da rade, da inoviraju i da razvijaju civilizaciju. Poenta je samo u tome da razumemo promene koje dolaze i da se na vreme pripremimo za novo doba.

Zbog toga je najvažniji zadatak naše generacije da mladima omogućimo sticanje odgovarajućih znanja i ovladavanje veštinama za digitalnu budućnost.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)