Veselin Jevrosimović: Održivost u pozadini svega

Nad sjajem ekrana, magijom veštačke inteligencije i uzbudljivim linijama automobila budućnosti sve vreme je bila nadvijena senka problema sa kojima se suočava planeta i potreba za iznalaženjem održivog puta u informatičku budućnost

Na ovogodišnjem velikom tehnološkom sajmu CES u Las Vegasu prikazana su mnoga inovativna rešenja koja će obeležiti kako sledećih dvanaest meseci, tako i nekoliko narednih decenija.

O najzanimljivijim detaljima, rešenjima i konceptima, pisao sam u prethodnim tekstovima.

Preporučujemo

Međutim, nad sjajem ekrana, magijom veštačke inteligencije i uzbudljivim linijama automobila budućnosti sve vreme je bila nadvijena senka problema sa kojima se suočava planeta i potreba za iznalaženjem održivog puta u informatičku budućnost.

Bezmalo sve prezentacije velikih kompanija počinjale su i završavale se porukama o njihovom trudu da se koriste reciklirani materijali, optimizuje potrošnja energije i produži vek uređaja sa ciljem smanjenja elektronskog otpada.

Istaknuta je i potreba da se redukuje digitalni otpad.

Naime, količina podataka u vidu dokumenata, fotografija, video snimaka i drugih sadržaja raste neverovatnom brzinom. Mnoge od tih fajlova niko nikada neće pogledati, niti kome trebaju. Danas se većina toga čuva bilo na lokalnim uređajima, bilo na serverima klaud sistema.

U prvom slučaju digitalni otpad povećava elektronski otpad, dok se u oba nepotrebno koristi energija i oslobađa ugljen dioksid koji ugrožava planetu i život na njoj. Potrebno je da razvijamo svest i disciplinu održavanja „digitalne higijene“.

Održivi razvoj informacionih tehnologija i elektronskih uređaja ne podrazumeva samo brigu o materijalnim resursima, izvorima energije i ekološkim pitanjima. Uticaj razvoja tehnologije na društvo u celini takođe nije zanemariv.

Pogrešan pristup na ovom planu može da izazove dugoročne negativne posledice.

Brzina kojom se menjaju navike ljudi i neujednačena dostupnost stvaraju sociološke fenomene sa kojima se do sada nismo susretali, pa je potrebno ozbiljno promišljanje i kontinuirani rad na širenju svesti korisnika.

Pisao sam više puta na ovim stranama o tome da nije svejedno kako ćemo koristiti moderna rešenja i da li će napredak nauke i tehnologije na duže staze unazaditi planetu na kojoj živimo i civilizaciju kojoj pripadamo.

Kada već pričamo o pametnim uređajima i softverima, ne smemo da zaboravimo na pametnu upotrebu resursa kojima raspolažemo – od izvora energije, pa sve do ljudi sposobnih da se suoče sa izazovima savremenog sveta.

Zbog toga je edukacija i širenje svesti o problemima digitalnog doba jedan od najvažnijih zadataka.

(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)