Šta preduzeti ukoliko su vam kriptovalute hakovane?

Da li je moguće nadoknaditi pričinjenu štetu?

U protekloj godini hakovanje kriptovaluta je dostiglo rekordne razmere. Prema dostupnim evidencijama, hakovanjem je ukradeno oko 3 milijarde dolara u kriptovalutama.

Generalno, sajber kriminal nastavlja da raste i prema nekim procenama, na globalnom nivou prihod od sajber kriminala je dostigao prihode od trgovine narkoticima. Imajući u vidu da su za sajber kriminal potrebna manja ulaganja nego za uzgajanje i trgovinu narkoticima, zainteresovanost za prelazaka na sajber kriminal je jasna.

Preporučujemo

Učesnici na kripto tržištu koji su oštećeni, pokušavaju na različite načine da povrate svoju imovinu, što je često uzaludan posao. Mnoge zemlje nisu zakonski regulisale trgovinu kriptovalutama, tako je pravna zaštita gotovo nemoguća.

Sa druge strane anonimnost na kripto tržištu kao i nove hakerske metode i hakerski alati otežavaju pronalaženje počinilaca prevara.

Oštećeni vlasnici kriptovaluta često podnose tužbe protiv berzi kriptovaluta, dobavljača digitalnih novčanika kao i kompanija za mobilne usluge. Potrebno je napomenuti da je veoma teško izneti valjane dokaze koje bi sud mogao da prihvati kao verodostojne.

Dok je 2017. godine podneto svega 50 tužbi po ovom pitanju, dok je prošle godine taj broj porastao na oko 20.000 tužbi. Tužbe su između ostalog podnete protiv kompanija kao što su: Apple, Coinbase, AT&T ali i protiv mnogih drugih kompanija koje su u vezi sa kriptovalutama.

Visine zahteva za odštetu se kreću od 4.000 dolara pa sve do 55 milona dolara, pri čemu oko polovine odštetnih zahteva glasi na iznos od preko 400.000 dolara. Većina tužbi spada u dve kategorije: one koje ciljaju na berze za kriptovalute i dobavljače virtuelnih novčanika.

Uprkos preduzetim merama bezbednosti ni berze ni kripto novčanici nisu uspeli da zaštite korisničke naloge.

Pored toga, oštećeni optužuju mobilne provajdere da indirektno dozvoljavaju hakerima pristup kripto nalozima. Nekoliko slučajeva takođe traži da se sazna identitet hakera.

Veoma je čest napad na mobilne telefone, odnosno SIM kartice korisnika. Hakeri uspevaju da preuzmu podatke se SIM kartice žrtve, kloniraju karticu i zatim preuzmu identitet žrtve. Pomenuta vrsta napada podrazumeva dobijanje pristupa sistemima mobilnog operatera putem phishing napada koji privlače zaposlene da nesvesno instaliraju malver.

Kada hakeri imaju kontrolu nad telefonskim brojem žrtve, mogu odmah da koriste tu kontrolu da pristupe i preuzmu potpunu kontrolu nad ličnim onlajn nalozima žrtve, kao što su e-mail, bankovni računi i drugo. Korišćenjem linkova za resetovanje lozinke i kodova poslatih putem tekstualne poruke na telefon koji sada kontroliše hakeri ili procesi autentifikacije u dva faktora koji su povezani sa digitalnim nalozima žrtve.

Ulažu se velika sredstva mobilnih provajdera kako bi se pronašli načini za ovakvu vrstu sajber napada.

Sudski sporovi u vezi hakovanih kriptovaluta du veoma komplikovani, skupi i dugotrajni. Pored toga, ne garantuju pozitivno rešavanje u koristi žrtve, odnosno ne garantuju pronalaženje krivca i naknadu štete.

Zaključak koji se nameće je da učesnici na kripto tržištu moraju biti krajnje pažljivi i da moraju da brinu o sopstvenoj bezbednosti.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)