Veselin Jevrosimović: Mreža budućnosti
Da li će i u kom obliku veb 3 koncept zaživeti, godinu dana kasnije i dalje je neizvesno
O fenomenu koji se obično naziva veb 3.0 pisao sam pre nešto više od godinu dana. Vreme je da pogledamo šta se u međuvremenu dogodilo sa idejom reforme internet servisa i osnovnih modela poslovanja na Mreži.
Na žalost, još uvek ne postoji jasna i opšteprihvaćena definicija. Sigurno je samo da je ideja da se internet vrati svojim korenima i postane zajednica ravnopravnih učesnika bazirana na principima slobode, demokratije i pouzdanih informacija.
Internet je nastao kao mreža nezavisnih računarskih mreža, pre svega radi povezivanja obrazovnih, naučnih i državnih ustanova. Pored elektronske pošte kao osnovnog servisa, ubrzo se razvijen veb (eng. „worldwide web“) i postao sinonim za internet.
Kako je napredovala tehnologija, pojavio se takozvani veb 2.0 i doneo veb aplikacije, elektronsku trgovinu i mogućnost kreiranja sadržaja onlajn. Velike internet kompanije preuzele su primat i korisnicima ponudile besplatne usluge, zauzvrat prodajući prostor za oglase prilagođene navikama i potrebama svakoga od nas.
Time je sve što pretražujemo, kupujemo, igramo i koristimo, uključujući i veoma privatne podatke, postalo dostupno oglašivačima. Veb 3.0 podrazumeva „internet kojim upravljaju kreatori i korisnici“.
Da bi se to desilo, potreban je sistem koji će - nezavisno od bilo koje institucije ili kompanije - moći da kontroliše vlasništvo nad sadržajima i informacijama.
Do nedavno to tehnološki nije bilo moguće, ali danas imamo blokčejn mehanizam (eng. „blockchain“) koji se pokazao upotrebljivim kod virtuelnog novca i pametnih ugovora. Mnogi uključuju i upotrebu virtuelnih svetova i veštačke inteligencije u definiciju novog veba, što su svakako rešenja budućnosti.
Da li će i u kom obliku veb 3 koncept zaživeti, godinu dana kasnije i dalje je neizvesno.
Činjenica je da postoji realna potreba da se reše neki od problema sa kojima se susreće moderni internet. Potreba korisnika da u većoj meri kontrolišu privatnost svojih podataka, zaštite intelektualnu svojinu i dobiju istinite informacije oslobođene šuma lažnih i nebitnih podataka svakodnevno raste.
Predložena ideja dobar je početak, ali se čini da još uvek nema širu podršku i konsenzus najvažnijih igrača. Ako je suditi prema ranijim iskustvima, imaćemo prelazni period koji će biti obeležen konkurentskom borbom suprotstavljenih standarda i načina implementacije.
Nakon toga, uz malo sreće, dobićemo bolji internet koji je u interesu svih.
(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)