Veselin Jevrosimović: Ekonomija pretplate
Umesto tradicionalnog modela poslovanja kod koga se roba i usluge plaćaju jednokratno i "na komad", sada mnogo toga dobijamo kroz mesečnu pretplatu
Gotovo neprimetno, u prethodnih desetak godina promenio se način na koji funkcionišu mnoge oblasti, pre svega one vezane za digitalne sadržaje i usluge. Ušli smo u nešto što stručnjaci nazivaju "pretplatnička ekonomija" (eng. subscription economy).
Umesto tradicionalnog modela poslovanja kod koga se roba i usluge plaćaju jednokratno i "na komad", sada mnogo toga dobijamo kroz mesečnu pretplatu, neretko bez ograničenja u smislu količine i vrste sadržaja koji su dostupni.
Ako su vaša prva asocijacija na reči iz uvoda striming servisi za slušanje muzike i gledanje filmova, onda tačno znate o čemu govorim. Pretplatnička ekonomija se tu ne zaustavlja. Gotovo svi značajniji računarski softveri - od antivirusa, preko aplikacija za video montažu, do poslovnih rešenja - dostupni su kao mesečna ili godišnja pretplata.
Ovaj način prodaje sve više ulazi i u "analogne" oblasti, poput iznajmljivanja hardverskih resursa ili radne snage. Postoje, naravno, i oni koji kritikuju ovakav pristup. Kao primer se navode striming servisi. Budući da su korisnicima na raspolaganju čitave biblioteke muzičkih numera i filmskih ostvarenja, broj naslova postaje mera koja se najviše marketinški eksploatiše.
To opet znači da je na delu hiperprodukcija koja obara kvalitet ponude. Takva jedna spirala gubitka na kvalitetu mogla bi dovesti do kraha ekonomije pretplate. Osim toga, mnogi korisnici smatraju da su na neki način zatočenici ponude jednog servisa.
Ako žele nešto više, moraju da aktiviraju dodatne pretplate na isti tip usluge, što umnogome obara koncept i dobru ideju pretvara u njenu suprotnost.
Poslovni model koji uključuje pretplatu značajnim je delom proizvod digitalnog doba. Uređaji koje koristimo, pre svega pametni telefoni, predstavljaju kanal za dvadeset-četvoročasovnu distribuciju najrazličitijih sadržaja.
Uspeh koji je ovaj model postigao u kratkom roku, ponukao je i druge oblasti da oprobaju sličan sistem i pronađu način da svoje proizvode i usluge ponude kao kontinualni servis. Zbog toga ne mislim da je pretplatničkoj ekonomiji došao kraj.
Pre će biti da su potrebna unapređenja kao posledica sazrevanja i nakupljenih iskustava. Da li bi takva unapređenja mogla da izrode i neke nove, potpuno drugačije poslovne modele u budućnosti? Svakako, jer su promene jedina konstanta.
(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)