Veselin Jevrosimović: O baterijama, ponovo
Posebno su zanimljive baterije koje umesto litijuma koriste natrijum – manje retku i opasanu supstancu
Na žalost (ili sreću), redove koje čitate ponovo ću posvetiti tehnologijama vezanim za proizvodnju baterija. Jasno je da energiju za većinu uređaja digitalnog doba obezbeđuju baterije.
O telefonima, časovnicima, računarima, dronovima i drugim pametnim prenosnim aparatima ne moram da govorim, dok u automobilskoj industriji traje prava „zlatna groznica“ u potrazi za idealnim rešenjima električnih automobila budućnosti.
Na žalost (ili sreću), ljudima je jasno da su postojeće baterije nisu ekološki prihvatljive, kao i da su velike, nezgrapne, neefikasne i skupe. Postavlja se pitanje šta su alternative. Postoji nekoliko različitih pravaca u kojima se kreće razvoj novih vrsta baterija, a o nekima sam pisao ranije.
Kao realna mogućnost pojavljuju se takozvane čvrste baterije (eng. solid state), sa čvrstim umesto tečnih elektrolita. Pored povećane bezbednosti jer hemikalije ne mogu da iscure, one su lakše, većeg kapaciteta, brže za punjenje, dugovečnije i jeftinije.
Oblik može da se prilagodi formi uređaja, što ostavlja prostor za nova dizajnerska rešenja. Smeliji pristup imaju inovatori na polju strukturnih baterija. Ideja je da se struktura uređaja, vozila ili zgrade koristi za skladištenje energije, čime bi posebna baterija bila potpuno izbegnuta. Već sada postoje ovakva rešenja za proizvodnju građe za pametne kuće, a pitanje je razvoja novih materijala kada ćemo energiju čuvati u kućištima telefona ili šasiji automobila.
Posebno su zanimljive baterije koje umesto litijuma koriste natrijum – manje retku i opasanu supstancu. Premda su još u začetku, dosadašnji napori u ovoj oblasti obećavaju, pogotovo u procesu izdvajanja natrijuma iz morske vode, čime ona postaje pitka. Osim natrijum, kao zamena za litijum može da se koristi i fluor, kada se kapaciteti baterije povećavaju i do deset puta u odnosu na klasične.
Problem je što postoji malo provodnika fluor jona, ali sam siguran da će naučnici prevazići i ovu prepreku.
Na žalost (ili sreću), teško da postoji idealno rešenje koje bi nas poput čarobnog štapića oslobodilo svih izazova koje sa sobom nosi digitalna budućnost.
Verovatno će se za različite namene primenjivati drugačije vrste tehnologija u proizvodnji baterija, sve dok ne otkrijemo neki alternativni izvor koji bi ih učinio prevaziđenim i nepotrebnim.
Mislim, naravno, na bežični prenos električne energije, na kome je pre jednog veka radio naš veliki naučnik Nikola Tesla.
(Telegraf.rs/Veselin Jevrosimović)