Da li će preporuke UN dovesti do promena u načinu funkcionisanja kriptovaluta?

Da li i u kojoj meri države mogu da regulišu rad kripto tržišta?

Foto: Irena Herak, CoinDesk

Kriptovalute su postale deo naše svakodnevnice. Uprkos krizi u kojoj se nalaze sva predviđanja govore o tome da će opstati i da će u budućnosti igrati značajnu ulogu na svetskom finansijskom tržištu. Postoje i druga predviđanja koja tvrde da će se čitav sistem kriptovaluta ubrzo urušiti i prestati sa radom.

Države većinom pokušavaju da regulišu kripto tržište u svojim okvirima sa manje ili više uspeha. Donošenje regulative kojom bi se regulisao rad kripto tržišta u kontradikciji sa samom idejom kriptovaluta a to je da se radi o samoregulišućem sistemu. Može se primetiti da je korišćenje kriptovaluta porasla je na globalnom nivou neviđenom brzinom tokom pandemije Covid-19.

Zanimljivo je da je telo UN za trgovinu i razvoj UNCTAD (United Nations Conference on Trade and Development) pozvalo je akciju za suzbijanje kriptovaluta u zemljama u razvoju u svojim nedavno objavljenim izveštajima.

U izveštajima se navodi da iako su digitalne valute donele dobit nekim pojedincima i institucijama radi se o nestabilnom finansijskom sredstvu koje može prouzrokovati društvene rizike i dodatne troškove. UNCTAD je rekao da su kriptovalute pretnja finansijskoj stabilnosti, mobilizaciji domaćih resursa i stabilnosti monetarnih sistema.

U 2021. godini, zemlje u razvoju su činile 15 od 20 ekonomija koje najviše koriste kriptovalute.

U samom vrhu je Ukrajina sa 12,7%, a slede Rusija sa 11,9% i Venecuela sa 10,3%.

Potreban ije napomenuti da tržišta kriptovaluta i zemljama u razvoju nisu regulisana. Stručnjaci UN tvrde da ako kriptovalute nastave da rastu kao sredstvo plaćanja, pa čak i nezvanično zamene domaće valute tada će monetarni suverenitet zemalja bi mogao biti ugrožen.

Ovde se može postaviti pitanje da li je monetarni suverenitet većine zemalja već ugrožen uticajem dominantnih svetskih valuta? Verovatno da jeste i to barem u stepenu u kome to mogu učiniti kriptovalute. UNCTAD je takođe naglasio poseban rizik koji stable coin valute predstavljaju u zemljama u razvoju sa nezadovoljenom potražnjom za rezervnim valutama.

Podsetimo se da su stable coin valute projektovane tako da održavaju stabilnost jer je njihova vrednost vezana za neku od fiat valuta, robu ili finansijski instrument. Sličan stav ima i Međunarodni monetarni fond (MMF) koji tvrdi da kriptovalute predstavljaju rizik kao zakonsko sredstvo plaćanja.

Pored toga izražava se bojazan da kriptovalute mogu uticati na bezbednost monetarnih sistema kao i na finansijsku stabilnost uopšte. U dokumentima se predlaže da monetarne obezbede digitalnu valutu centralne banke ili sistem brzog maloprodajnog plaćanja. Realizacija predloženih mera. Jedan od osnovnih ciljeva pomenutih preporuka i zahteva za regulacijom kripto tržišta je naplata poreza na kripto imovinu.

Da li će preporuke UNCTAD-a kao značajnog tela UN biti prihvaćene i u kojoj meri ili će kriptovalute nastaviti da postoje kao samoregulišući sistem, pokazaće budućnost.

(Telegraf.rs/Goran Kunjadić)